Povratak tradicionalnom uzgoju domaćih rasa svinja na otvorenom poslednjih godina sve je popularniji među uzgajivačima na selu, i to u celom regionu.
Prednjači uzgoj autohtone mangulice zbog prvoklasnog kvaliteta mesa i, kako kažu, „lekovite” masti. Zbog toga što potrošači sve više traže ovu vrstu prerađevina predviđanja su da će uzgoj sve više rasti, prenose mediji dodajući da se farme na otvorenom uvećavaju, a proizvođači imaju i subvencije kada je reč o ovoj vrsti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
„To je svinja kojoj ne treba veterinar, vakcinacija, nisu joj potrebni lekovi. Ima sve što joj treba za imunitet. Sve pronađe u prirodi, u zemlji jer se gaji na otvorenom. Njihove masnoće su drugačije pa ovu vrstu mesa i lekari preporučuju pri izboru svinjetine“ izjavio je jedan od proizvođača.
Objašnjavaju da mangulici treba godinu i osam meseci da bi dostigla težinu od 120 kilograma, što znači da je reč o izuzetno sporom tovu. Posle toga meso uglavnom ide u preradu, a proizvođači nemaju problema s prodajom jer njihove proizvode uglavnom kupuju restorani. Na maloprodajnom tržištu najtraženije su slanina i mast iako su značajno skuplje u odnosu na iste proizvode drugih rasa tovljenih svinja.
Poslednjih godina uzgoj mangulica je postao unosan posao.
U centralnoj Srbiji ima svega nekoliko proizvođača, dok je uzgoj na ozbiljnijim farmama najzastupljeniji u Vojvodini i Mačvi. Jedna od najvećih ima 3.000 grla.
Akcije proizvođača čipova Nvidia dostigle rekordne vrednosti
Preuzmite android aplikaciju.
