Smatra se da je prvi put proslava Nove godine upriličena u Mesopotamiji pre više od 2.000 godina, razne kulture i religije imaju različite običaje vezane za doček, ali svi imaju za cilj da isprate sve loše što se dešavalo prethodne godine i privuku sreću u novoj godini.
U hrišćanstvu je dugo vremena verovano da je proslava Nove godine 1. januara paganski običaj, pa su se u srednjem veku za početak godine uzimali praznici Blagovesti (25. marta) ili Božić (25. decembra).
Tek od 12. veka Crkva prihvata 1. januar kao početak Sunčeve godine.
Jelka, kao zimzeleno drvo bez koje je danas nezamisliva proslava Nove godine, simboliše život i nadu da će, nakon zime, opet doći topli i lepi dani.
Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi, smatra se da je običaj kićenja jelke počeo da se praktikuje u Severnoj Evropi pre oko 1.000 godina.
Milioni Amerikanaca okupljaju se ispred svojih televizijskih ekrana ili na ulicama Tajms skvera, uprkos niskim temperaturama da bi gledali kako se spušta džinovska kristalna kugla u ponoć svake godine.
Običaj datira od dočeka 1908. godine, kada je vlasnik „Njujork Tajmsa“ Adolf Oks kreirao kuglu kako bi skrenuo pažnju na novo sedište lista i od tada je to postao spektakl i jedna od najpopularnijih proslava Nove godine u SAD.
Svake Nove godine milioni ljudi u Sidneju posmatra vatromet iznad sidnejske Opere, a onda uz šampanjac, slave na gradskim trgovima ili na plažama.
U Brazilu ljudi odmah posle ponoći idu na plažu, a tradicija je da se preskoči sedam talasa dok se zamišlja sedam želja.
Tradicija je ukorenjena u odavanju počasti Jemanji, boginji vode, a ljudi ulaze u vodu u beloj odeći, jer ona simboliše čistotu.
U Indiji se pravi skulptura starca koji simboliše staru godinu i spaljuje se u ponoć. Paljenje simbolizuje prolazak tuge iz stare godine i stvara prostor za rođenje nove godine.
Svi se okupljaju i pevaju „Auld Lang Sine“, a onda se ceo događaj pretvara u malu zabavu. Ova tradicija ujedinjuje pripadnike različitih vera u Indiji.
Ljudi u Japanu započinju Novu godinu jedući toplu činiju soba nudli. Tradicija datira iz perioda Kamakura i vezana je za budistički hram koji daje nudle siromašnima.
Pošto su dugi tanki rezanci čvrsti, ali se lako grizu, veruje se da konzumiranje nudli simbolizuje bukvalno odvajanje od stare godine.
Francuzi koji su poznati po tome da tokom cele godine piju vino, Novu godinu tradicionalno proslavljaju ispijanjem šampanjca.
Oni uglavnom organizuju zabave sa plesom i uz šampanjac kombinuju ostrige, ćuretinu ili guščje meso.
Šampanjac je veoma važan i tokom proslave Nove godine u Rusiji.
Dvanaest sekundi pre ponoći u potpunoj tišini Rusi zamišljaju želju za Novu godinu, a u ponoć se otvaraju vrata da Nova godina „uđe“ u dom. Tradicija je i da zapišu svoju želju na parčetu papira, koji, zatim zapale, a pepeo stave u čašu sa šampanjcem i popiju pre ponoći.
Španci započinju Novu godinu jedući 12 zrna grožđa, što simbolizuje svaki otkucaj sata.
Tradicija je započela krajem 19. veka i veruje se da tera zlo, a istovremeno povećava vaše šanse za uspešnu i srećnu Novu godinu. Međutim, ovo će funkcionisati samo ako uspete da pojedete svo grožđe u roku od nekoliko sekundi, jer ono mora da se nestane do trenutka kada sat otkuca ponoć.
U Grčkoj je tradicija da se za Novu godinu okači luk ispred vrata, jer se veruje da luk simboliše plodnost i rast zahvaljujući svojoj sposobnosti da sam niče i kači se na vrata posle crkvene službe.
Pored toga u novogodišnjoj noći tradicionalno se seče kolač u kome se nalazi skriveni novčić, koji, prema verovanju, donosi sreću onome ko ga pronađe.
Kada se seče ovaj kolač prvo parče je za malog Isusa, drugo je za oca kuće, a treće parče za kuću.
Prema verovanju, ukoliko se u trećem parčetu nađe novčić, to znači da će te godine rano doći proleće, a porodica može očekivati sreću tokom cele godine.
Austrijanci za Novu godinu jedu pečenje da bi obezbedili sreću i blagostanje svojoj porodici u Novoj godini, pečenje je obavezno i na trpezi Mađara, Portugalaca, Nemaca.
Doček Nove godine u Nemačkoj ne može da prođe ni bez vatrometa. Prema tradiciji u novogodišnjoj noći bi trebalo praviti buku, a ovaj običaj potiče još iz srednjeg veka, kada su ljudi zveckajući išli ulicom, kako bi na taj način rasterali zle duhove.
Sicilijanci imaju jednostavan recept za sreću u novoj godini sve što treba uraditi jeste pojesti lazanje za Novu godinu, nikako drugu vrstu testenine.
U Danskoj je običaj da se razbijaju tanjiri za doček Nove godine jer to donosi sreću ukućanima. Stari tanjiri se čuvaju cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Prema tradiciji, što više razbijenih tanjira se skupi na vašim vratima, to će vam biti bolje.
Proslava novogodiđnje noći uz tortu Kransekake, tradicionalnu prstenastu tortu koja se često pravi sa najmanje 18 slojeva, tipična je za Dansku i Norvešku. Slojevi torte, koji izgledaju kao kolačići, preliveni su ukusnom kraljevskom glazurom.
Niske temperature ne sprečavaju Kanađane da započnu Novu godinu omiljenim zimskim sportom – pecanjem na ledu.
Porodice iznajmljuju zagrejane kolibe i opremu za kuvanje kako bi na licu mesta uživali u gozbi sa najmilijima.
Prema verovanju u Kini, crvena je boja donosi sreću i veselje, pa je upravo ova boja dominantna i za doček Nove godine.
Pripremanje za novogodišnju noć podrazumeva i sklanjanje svih noževa iz kuće na 24 časa da se niko ne bi povredio, jer bi to sprečilo sreću cele porodice u novoj godini.
Kada je reč o crvenoj boji, veruje se da veš crvene bolje donosi sreću u ljubavi dok veš žute boje nose oni koji žele više novca nego u prethodnoj godini.
Preuzmite android aplikaciju.
