Struja je jedini energent kog Srbija ima dovoljno i zbog koga je potpuno nezavisna, dok naftu i gas uvozimo. Prema tome bi trebalo i da se upravljamo dok se odlučujemo na šta ćemo se grejati naredne zime, kaže prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta.
U trenutku kada cene i prilike na tržištu luduju, prosečni građani više i ne znaju koji je vid grejanja najstabilniji i najsigurniji. I dok su se ranije kotlovi uglavnom menjali zbog komfora, kako bi se što manje posla imalo oko loženja tokom zime, ovog leta najviše se gleda isplativost.
„Krenuli smo kod klijenta da radimo kotao na pelet od 300.000 dinara i on je odustao, više neće tako da se greje. Sada je pelet postao najneisplativiji zato što je skup. Iako su trenutno cene zamrznute na 250 evra, do pre mesec dana bio je i do 300 evra“ objašnjavaju iz firme „Koal mont”, koja se bavi ugradnjom sistema grejanja.
Po mišljenju naših sagovornika, najisplativiji vidovi grejanja sada su gas ili struja iako ostaje i opcija čvrstog goriva, koja ipak zahteva malo više muke kada je reč o održavanju.
Da je ovo najnezgodniji trenutak za davanje procene kako se najbolje spremiti za zimu, tvrdi prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta, koji je svojevremeno bio i pomoćnik ministra energetike i bavio se strateškim planiranjem.
Struja je jedini energent, kaže sagovornik, kog Srbija ima dovoljno i zbog koga je potpuno nezavisna, dok naftu i gas uvozimo. Prema tome bi trebalo i da se upravljamo dok se odlučujemo na šta ćemo se grejati naredne zime.
„Imamo stopostotnu proizvodnju struje i zato bi nju i trebalo da koristimo za grejanje, ali ne kao sad preko grejalica, već preko toplotnih pumpi, odnosno klima-uređaja koje ionako imamo u kućama. Na taj način svi klima-uređaji za jedan kilovat električne energije isporuče oko tri kilovata toplotne energije. Ta instalacija jeste nešto skuplja u početku, ali u eksploataciji se pokazala vrlo efikasna“ objašnjava prof. Banjac.
Strateški posmatrano, drugi najbolji koncept grejanja jeste korišćenje peleta.
„Kao zemlja smo nezavisni i u pogledu biomase možemo da proizvedemo pelet i da ga koristimo efikasnije nego ogrevno drvo. Kod peleta je stepen iskorišćenja drvne mase 80 ili 90 odsto, čak i više u savremenim pećima, dok je kod običnog drveta 40 odsto iskorišćenosti. Uz to, u Srbiji se za ogrev koristi sveže drvo, što smanjuje iskorišćenje i dovodi do emitovanja štetnih materija“ naglašava Banjac.
Finansijski gledano, ako se ostvari najavljeni ugovor o snabdevanju gasom, i to po cenama o kojima je govorio predsednik Vučić, Banjac smatra da će to biti najjeftiniji izbor.
On veruje i da će sada veliki broj ljudi početi da razmišlja i o toplotnoj izolaciji svojih domaćinstava jer i to u velikoj meri može srezati troškove.
„Trenutno se više od pola Srbije greje na ogrevno drvo i to je bilo najjeftinije, pogotovo zbog toga što ne idu svi da kupe drvo na stovarištima, već mnogi imaju svoje šume. Drugi po redu je uvek bio gas, a posle gasa za manje potrošače najbolji izbor bila je električna energija. Naravno, preko TA peći, koje imaju mogućnost akumulacije preko noći. Za one koji se pak greju danju i ulaze u „crvenu zonu” potrošnje to je bilo jako skupo grejanje. Nažalost, najskuplje je grejanje na sisteme daljinskog grejanja, što nikako ne bi smelo da bude. Troškovi su visoki, ne zbog toga što je to tehnički najskuplje, već zato što su toplane uvek držale visoke cene i tako punile gradski budžet. To je preplaćivanje i, kad se sabere, bude višestruko skuplje nego grejanje na bilo koji od drugih energenata“ ističe Banjac.
Ilon Mask zapretio Tviteru povlačenjem ponude za preuzimanje
Preuzmite android aplikaciju.
