Слабо контролисани дуготрајни стрес делује на све сегменте психичког и физичког здравља. Изазива мучнину, убрзан рад срца, анксиозност, диже крвни притисак. У условима сталног дуготрајног стреса на послу и код куће расте ризик од развоја озбиљних компликација као што је мождани удар. Стручњаци запажају да је ова танка веза између хроничног стреса и можданог удара, посебно угрожава особе које имају такозвани А тип личности.
Шта је А тип личности?
Мождани удар или шлог је хитно медицинско стање и неуролошки дефицит мањег или већег степена, који настаје услед оштећења крвних судова мозга, због чега је отежано или онемогућено исхрањивање одређеног дела мозга кисеоником и хранљивим материјама. Део мозга који је погођен шлогом престаје са функционисањем и долази до неуролошких испада. Шансе да дође до ове озбиљне компликације су веће у стању хроничног стреса и код особа које су нестрпљиве, агресивне,брзо се љуте, код такозваног А типа личности. Неуролог др Мохамед Телеб објашњава везу између стреса и можданог удара.
Како стрес утиче на ризик од можданог удара?
Различити фактори могу да повећају ризик од можданог удара, а један од њих је и стрес. Стрес је начин на који мозак и тело реагују на изазове, део је природног механизма који нас држи буднима и спремнима за суочавање са проблемима. Када је краткотрајан може да нам буде и од помоћи, али када је чест или дуготрајан утиче на физичко и психичко здравље.
Акутни стрес је краткотрајан и јавља се у ситуацијама као што су рокови до којих мора да се уради одређени задатак или пре, на пример, јавног наступа. Хронични стрес траје дуже време, месецима, чак и годинама. Може да се јави због финансијских, пословних, здравствених проблема, некада је последица стално лоших међуљудских односа, на пример у породици, браку, али и свакодневних ситница које се временом нагомилавају. Ова хронична врста стреса у великој мери исцрпљује тело и ум. Делује на све узрасте, тако да, на пример, јак и дуготрајан стрес на послу повећава ризик од компликација и код млађих особа.
Како тело реагује на стрес?
– Тело на стрес реагује повећањем нивоа кортизола, хормона стреса. Кортизол повећава ниво глукозе у крви и крвни притисак, и покреће реакцију “бори се или бежи” – објашњава др Телеб. У овим условима мишићи имају више кисеоника и хранљивих материја. Ипак, у овим условима долази и до раста вредности крвног притиска и убрзаног рада срца, који када су стални могу да повећају ризик од можданог удара.
Стрес је повезан и са упалним процесима, утиче и на проток крви и доприноси на тај начин настанку можданог удара. Стрес најчешће делује индиректно, преко других фактора ризика као што су повишен крвни притисак и нездрав начин живота.
Стрес углавном прате лоше навике – нездрава исхрана, избегавање физичке активности, конзумација алкохола, цигарета или других супстанци.
Како да препознамо стрес?
Понекад је очигледно да смо под стресом, али дешава се и да га не приметимо јер смо превише заокупљени свакодневним обавезама. Стрес се може манифестовати на више начина.
Физички симптоми: главобоља, повећање телесне тежине, напетост мишића, умор, проблеми са сном, повишен крвни притисак или шећер у крви
Емоционалне промене: раздражљивост, анксиозност, осећај преоптерећености или стална забринутост
Когнитивни проблеми: тешкоће са концентрацијом, заборавност, убрзане мисли
Промене у понашању: промене у начину исхране, коришћење алкохола или повлачење из друштвених активности
Стручњаци наводе да је битно да препознамо на време ове знакове како бисмо могли да реагујемо пре него што се стање погорша.
Начини за смањење стреса
Постоје ипак начини на које можемо да контролишемо стрес. Битно је да спавамо 7 или 8 сати сваке ноћи, стручњаци напомињу да добар сан снижава крвни притисак, омогућава бољу концентрацију и успешнију борбу против симптома анксиозности.
Битно је и да исхрана буде заснована на воћу, поврћу, интегралним житарицама и немасним протеинима, уз минималан унос кофеина, шећера и прерађене хране. Савет је да одвојимо увек време за активности које нас опуштају, шетња, кафа са пријатељима, музика, књиге, филмови, хобији. Битно је да будемо физички активни најмање 30 минута дневно, да одржавамо контакт са блиским особама. Од помоћи су и јога, медитација, дубоко дисање, вођење дневника. Савет је да поделимо обавезе на мање и лакше остварљиве циљеве.
Како додатно да смањимо ризик од можданог удара?
Контролишите крвни притисак (хипертензија је један од главних фактора ризика)
Храните се здраво
Редовно вежбајте
Контролишите ниво шећера у крви ако имате дијабетес
Престаните са пушењем, ограничите унос алкохола
– Потребно је време да се уоче резултати. Било да је реч о крвном притиску, дијабетесу или физичкој активности, промене се обично примете тек након шест месеци до годину дана – објашњава др Телеб.
Савет је да се редовно консултујете са лекаром, а ако мере превенције не дају резултате, можете да поразговарате и са стручњаком за ментално здравље.
Преузмите андроид апликацију.
