Na tržište nepokretnosti u Srbiji je prošle godine plasirano 7,5 milijardi evra, što je za 22 procenta više nego 2021. godine.
Za razliku od tržišta nepokretnosti u većem broju evropskih zemalja, gde je pod uticajem pre svega kamatnih stopa došlo do znatnog usporavanja rasta ili čak pada – kako cena tako i obima transakcija, cene nekretnina u Srbiji u protekloj godini beleže snažan rast od oko 20 odsto u proseku.
Broj ostvarenih transakcija na nivou cele zemlje je, takođe, i dalje u porastu, ali slabijem nego prethodnih godina, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja Republičkog geodetskog zavoda.
Na tržištu nekretnina u Srbiji 2022. je plasirano 7,5 milijardi evra, što je za 22 odsto više nego godinu dana ranije. Prodaja stanova povećana je za tri odsto, ali je primetno smanjen broj stanova kupljenih iz kredita.
Tek 26 procenata su kreditni kupci, što je za pet odsto manje nego prethodne godine.
Nebojša Nešovanović, viši direktor i rukovodilac odeljenja za procene i savetovanje konsultantske firme za nekretnine CBRE, objašnjava da kod nas dominiraju kupci koji imaju gotovinu i na njih ne utiču direktno kamatne stope. Naše tržište stanova je tržište kapitala, te ne čudi da je 7,5 milijardi evra plasirano u nekretnine. U bankama se čuva 10 milijardi evra.
„Naši građani se odlučuju da kapital čuvaju u nekretninama, odnosno stanovima. Na svim razvijenim tržištima berze su mesta gde se bogati ljudi igraju i investiraju, a stanovi im služe za život. Na zapadu stanove uglavnom kupuju kreditni kupci gde dizanje kamatnih stopa automatski znači i pad tražnje za stanovima. To se i kod nas desilo kod kreditnih kupaca, ali kod nas oni nisu dominantni na tržištu“ naglašava Nešovanović.
Prošlogodišnja očekivanja da će početkom 2023. tržište ući u blagu stagnaciju, da će se smanjiti promet i stabilizovati cene, nisu se obistinila.
Razlog je dolazak Rusa, kojih je prema nekim procenama u Srbiji oko 200.000, što je dupliralo rentu.
Preuzmite android aplikaciju.
