U 19. veku, Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali nakon rata za nezavisnost – takozvane Teksaške revolucije – dobio je suvereni status 1836. Teksas, nezavisna država pre 200 godina, želi taj status nazad zalažući se za razdvajanje koje mnogi zovu Tekzit, po uzoru na Bregzit.
Zagovornici ove ideje kažu da bi taj dramatičan potez — inspirisan britanskim izlaskom iz Evropske unije — pomogao u rešavanju uzburkane imigracione granične krize i borbe sa Vašingtonom oko toga ko kontroliše granicu sa Meksikom.Ta borba, u kojoj se sukobljavaju Bajden, koji je demokrata, i republikanski guverner Greg Abot, ogolila je raskol u Americi.
„Jedini način na koji će Teksas ikada moći da obezbedi granicu i da ima razuman imigracioni sistem jeste da istupi kao 200 drugih zemalja širom sveta i to kao samostalna nezavisna nacija“, rekao je Danijel Miler, predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta za AFP.
Miler kaže da njegov pokret, nastao 2005. godine, nikada nije bio tako blizu ostvarenju svog cilja.U 19. veku, Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali nakon rata za nezavisnost — takozvane Teksaške revolucije – dobio je suvereni status 1836. Samo devet godina kasnije pridružio se Sjedinjenim Državama kao 28. država.
Miler upoređuje pokret Tekzit sa Bregzitom iz 2016. koji je na kraju doveo do istupanja Britanije iz Evropske unije.
Miler tvrdi da Teksas deli istoriju i interese sa ostatkom Sjedinjenih Država, ali, kao i zagovornici nezavisnosti u Kataloniji, smatra da centralna vlada ne razume njihove probleme.
Dok se Amerikanci pripremaju da glasaju u novembru, birajući između Bajdena i Trampa, pokret za nezavisnost Teksasa želi da zakonodavno telo države usvoji zakon kojim bi se omogućio referendum o odvajanju.
Ustav SAD, međutim, nema klauzulu koja dozvoljava državama da to urade – zaista, secesija južnih država uključujući Teksas 1861. dovela je do građanskog rata, najkrvavijeg rata u istoriji SAD.U Teksasu je dugo postojao secesionistički pokret, ali on je bio i ostao marginalni pokret, kaže Džošua Blank, direktor istraživanja u Teksaškom političkom projektu Univerziteta Teksas u Ostinu.
Anketa koju je sproveo Tekas Politiks Prodžekt pokazala je da 26 odsto ispitanih smatra da su na prvom mestu Teksašani, a tek onda Amerikanci, u poređenju sa 27 odsto onih koji su se tako osećali 2014. – što je statistički beznačajna promena.
Anketa Njuzvika ovog meseca pokazala je da 67 odsto Teksašana želi ostane deo Sjedinjenih Država.
Orban: Trampov povratak je jedina ozbiljna šansa za okončanje rata u Ukrajini
Preuzmite android aplikaciju.
