Војвођанско друштво за железницу и друштво „Врело“ у четвртак 09. марта организује обележавање 140 година од доласка првог воза у Нови Сад под називом „Нови Нови Сад од 1883.“.
Скуп је планиран за 19.00 часова у згради Железнице, на углу са Тргом галерија, преко пута Галерије Рајка Мамузића. Адреса је Васе Стајића 2.
Улаз ће бити слободан.
Први воз у Новом Саду 1883. године
Према писању портала НС уживо, 1883. године у тадашњем листу Застава, објављена је информација: „Данас стиже у Нови Сад поверенство које ће имати да одреди да ли се наша нова железничка пруга до Суботице може предати промету“.
Прва локација железничке станице у тадашњем Новом Саду, била је на локацији садашње лиманске пијаце. Зграда садашње поште на Лиману, била је некадашња железничка станица, која је изграђена 1882. године. Тадашња железничка станица је поседовала централни хол са благајнама и чекаоницама за путнике, а ту су биле и службене просторије као и ресторан. Крај главне зграде били су смештени магацини, зграда намењена царини и зграда у којој се одвијао поштански саобраћај.
Воз је становницима Новог Сада био права атракција, а изазвао је и праву сензацију међу грађанима. У железничку станицу у Новом Саду, први воз је дошао из правца Суботице 5. марта 1883. године. Познато је да је долазак првог воза у Нови Сад сачекао велики број Новосађана, иако је тог дана било изузетно хладно.
Чак се у појединим списима може пронаћи информација, како је долазак првог воза у Нови Сад код грађана, изазвао праву еуфорију.
Први воз из Новог Сада за Земун са железничке станице, прешао је преко гвозденог железничког моста на Дунаву дужине 432 метра. Воз је пролазио кроз тунел који је био пробијен кроз вулканску стену испод Петроварадинске тврђаве.
Мрежа пруга крајем 19. века у Војводини, била најгушћа у Европи и Војводина је имала три пута гушћу мрежу пруга рачунату у километрима на 10000 становника. Интересантно је да је Војводина поседовала гушћу мрежу пруга тог времена и од саме Енглеске, која се сматрала колевком настанка железнице.
Према писању ондашњих новина, српска железница је била опремљена најсавременијим и најбољим колима, а постојао је и систем грејања који нису имале „ни аустријске железнице”.
Међутим, путовање возом је испрва било доступно само богатијим слојевима друштва, док обичан народ то није могао себи да приушти.
Карта трећег разреда је коштала 17 динара и 10 пара, а то је одговарало тадашњој цени од 400 јаја, 25-35 пилића. Примера ради учитељска плата је била 67, потпоручничка 126 динара.
Za decu OŠ „Dušan Radović“ sa Klise, sreda je rezervisana za cirkuske akrobacije (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
