Гласачи у седам европских земаља излазе сутра на биралишта, а избори ће се одржати у Финској, Бугарској, Црној Гори, Андори, Швајцарској, Италији и у четири француске изборне јединице.
Парламентарни избори чији ће резултати одредити политичку будућност премијерке Сане Марин, преноси Еурактив.
Тренутне анкете, које је урадио „Јуроп електс“, показују да ће у Финској коалиција од пет странака, у којој је Марин, а коју чине Социјалдемократска партија (СДП), Странка центра (Кеск), Зелени (Вихр), Левица (Вас) и либерална Шведска народна партија (СФП), највероватније сачувати већину.
Међутим, постоји могућност да би се као најјача странка појавила странка Кок десног центра (ЕПП група у Европском парламенту) која би могла да замени социјалдемократе.
Кок већ дуго подржава чланство Финске у НАТО-у, што може објаснити повећану подршку гласача те странке у односу на претходне изборе.
С друге стране, очекује се да ће десничарска странка Прави Финци (ПС), која је у савезу са Националним покретом Марин Ле Пен и Лигом Матеа Салвинија у Европском парламенту, мало побољшати свој положај у односу на изборе 2019. године, што би могло довести да ПС има најјачи учинак у националном парламенту до сада.
У Бугарској се одржавају пети превремени избори у мање од две године, такође у недељу, а анкете указују да је савез „Настављамо са променама-демократска Бугарска“ раме уз раме са ГЕРБ-СДС алијансом, коју води бивши премијер Бојко Борисов.
Оба проевропска савеза су на око 26 одсто гласова у анкетама, међутим, ко ће формирати владу и даље није познато, посебно јер се не зна да ли ће неке мање партије прећи цензус од четири одсто.
Ипак, наводи се, мало је вероватно да ће ови избори резултирати жељеном револуционарном променом за Бугарску, која се бори да формира трајну владајућу коалицију, што је довело до вишеструких ванредних избора од априла 2021.
Гласачи у Црној Гори изаћи ће на биралишта у недељу у другој рунди председничких избора, после које би, како се наводи у тексту „Еурактива“, могло да се догоди да ДПС изгуби председничко место први пут.
„Кандидат Јаков Милатовић има реалне шансе да победи Мила Ђукановића, који је владао земљом као председник или премијер од 1990. године“, додаје се у тексту.
Французи излазе на парцијалне парламентарне изборе у четири изборне јединице и у два круга изабраће четири посланика у скупштини која има 577 места. У тим јединицима поништено је гласање на изборима у јуну прошле године.
У једној изборној јединици на југу Француске на власти су традиционално биле странке левог центра, што се највероватније неће променити, будући да су у првом кругу кандидати левог центра и либерали били елиминисани.
У преостале три јединице, бирачи који живе у Израелу, Италији, Грчкој, Кипру, Турској, Магребу, западној Африци, Карибима и Латинској Америци излазе на биралишта у првом кругу двокружног избора за укупно три посланика. Једно место држи центристичка партија УДИ, једно партија левог центра, а једно Ренесансна странка председника Макрона.
У Италији ће се одржати регионални избори у Фриули Венецији-Ђулији, што ће бити тест за десничарски савез премијерке Ђорђе Мелони, чија су „Браћа Италије“ остварила историјски резултат на прошлим локалним изборима.
Међутим, добар део подршке њеној партији дошао је од Лиге Матеа Салвинија и Форца Италије Силвија Берлусконија.
Засад нису избачене предизборне анкете.
Бирачи у Андори бирају нови национални парламент 2. априла, али за сада су се све избачене анкете показале као нетачне. Тренутну владу предводи ДА десног центра, а либерална ЛА и новоформирана либерална странка Аћио су млађи коалициони партнери. Алијанса левог центра којом доминира ПС предводи опозицију, а како се наводи две нове странке могле би да освоје значајне гласове – еколошка странка Конкордија и странка Ендавант.
У Сан Марину се нови шеф државе бира на сваких шест месеци, односно по распореду ће се избори одржати у недељу. Тренутни шеф је Алеандро Скарано, члан Хришћанско – демократске странке Самаринезе.
У Швајцарској, у Женеви, Луцерну и Тицину се бирају нови регионални парламенти, а избори су важан тест за странке, уочи националних парламентарних избора касније ове године.
Већина швајцарских региона се разликује од других субнационалних ентитета по томе што се чланови регионалне владе бирају директно, а не кроз парламент.
Преузмите андроид апликацију.
