Evropska unija želi da smanji zavisnost od Kine, Tajvana i Amerike kada je reč o proizvodnji čipova pa će tako, uz pomoć subvencije u iznosu od 43 milijarde evra, Evropska komisija privući tu industriju na Stari kontinent.
„Evropa je kontinent na kojem su počele svi industrijske promene. Evropa može da postane i domovina sledeće industrijske revolucije”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljujući ambiciozan cilj Brisela, piše Dojče vele, a prenosi Tanjug.
Ona, pri tome, misli na razvoj, a pre svega na proizvodnju poluprovodnika, odnosno čipova, a osim toga, planira se da pravila o pružanju državne pomoći industriji poluprovodnika postanu fleksibilnija. Pomoću državne podrške i jeftinih kredita za male startapove, trebalo bi da se stvori „eko-sistem” za razvoj čipova visokog kapaciteta i njihovu proizvodnju u Evropi.
„Ne radi se samo o velikim kompanijama i velikim zemljama-članicama, već i o manjim firmama svuda u Evropi koje bi učestvovale u procesu proizvodnje”, rekla je u Briselu komesarka EU za tržišnu konkurenciju Margret Vestager prilikom predstavljanja Zakona EU o poluprovodnicima.
Evropska unija na globalnom tržištu čipova ima udeo od samo 10 odsto. Prema planovima, u idućih osam godina to bi trebalo da poraste na 20 procenata. S obzirom na to da će se svetska potražnja za poluprovodnicima do kraja ove decenije udvostručiti, proizvodnja bi u EU morala praktično da bude učetvorostručena kako bi se ostvario taj cilj, izračunao je komesar za industriju Tjeri Breton.
Novost u najavljenom zakonskom paketu EU jeste to da bi Komisija ubuduće u slučaju „zastoja” u snabdevanju čipovima, na primer za potrebe automobilske industrije kao tokom prošle godine, mogla da proglasi svojevrsno „vanredno stanje” po pitanju čipova. U tom slučaju bi Komisija mogla da prisili one firme koje su dobile subvencije da svoje proizvode prodaju isključivo u Evropi, odnosno da čipovima snabdevaju određene privredne grane.
Preuzmite android aplikaciju.
