Почетна > Нови Сад
Актуелно Нови Сад

Струка и грађани о плану града који убрзано расте

На другом јавном представљању нацрта Генералног урбанистичког плана Новог Сада до 2030. године, одржаном јуче у Амфитеатру Спенса, можда није било бурно као на првом, али је и даље било пуно емоција, предрасуда и међусобног неповерења.
Фото: Дневник

Укратко, урбанисти су бранили своја решења из позиција струке, поткрепљена студијама и ограничена реалношћу, док су грађани бринули о последицама тих решења на животну средину, квалитет живота у граду и на могућност да се ти планови мењају према потребама инвеститора.

Током више од пет сати излагања, а касније и дискусије у форми питања и одговора, постало је очигледно да су поједини грађани дошли да чују шта ће бити са њиховим некретнинама, други су имали речи хвале, док су трећи наступали из претходно заузетих позиција, читајући питања, па и прогласе, док заузврат нису чули или нису желели да чују уводна објашњења обрађивача плана, којих је у Амфитеатру било двадесетак.

Елем, током увода директор “Урбанизма” Душан Миладиновић, напоменуо је да је нацрт ГУП-а резултат одређеног континуитета у односу на први такав плана донетог раних педесетих година 20. века, мењаног у складу с потребама града и времена, те 15 студија из разних области које су рађене од 2008. године. Тај кровни урбанистички документ Новог Сада односи се искључиво за градско подручје, истакао је Миладиновић.

По његовим речима, стратешке измене односе се на премештање будућег пречистача отпадних вода из Радне зоне “Север 4” на локацију код Роковог потока у Петроварадину, одређивање 280 хектара на Мајурској ади за централну војну базу, пребацивање транспортног терминала на место код НИС-ове рафинерије, те пешачко-бициклистички мост уместо оног за друмски саобраћај на стубовима некадашњег Моста Франца Јозефа.

Еколошки значај новог моста:

Одговарајући на питања грађана, урбанисти су поновили да теретни саобраћај неће ићи преко новог моста до Сремске Каменице, али да он мора да буде у стању да поднесе највеће оптерећење. Како би објаснили његов значај, изнети су подаци да ће његовом изградњом Новосађани прелазити 75.000 километара мање на дневном нивоу, уштедети 1.450 сати и поштедети атмосферу 12 тона угљен-диоксида, а за апсорпцију те количине гаса стаклене баште, Новом Саду би била потребна шума од 770 хектара. Због моста, пак, биће посечено 0,6 хектара шуме у приобаљу.


Због изградње моста преко Дунава код Рибарца и Каменичке аде, како је напоменуо Миладиновић, урађене су додатне три студије које су се бавиле хидрологијом и саобраћајем, и које су, по његовим речима, показале велику потребу за мостом који се у ГУП-у Новог Сада налази већ 50 година. Такође, показале су да увођење Шодроша и Каменичке аде у брањено подручје, неће битно утицати на водостаје и проток Дунава, док  ће омогућити изградњу веслачке стазе, као врсте акумулације која ће регулиасти ниво подземних вода у овом делу града.

Дунавске аде између жеља и могућности

Очекивано, највише копаља ломило се око судбине Каменичке аде и Бродоградилишта. Поједини грађани сматрали су да је цео пројекат маска за богаћење “повлашћених инвеститора”, док се из редова урбаниста могло чути да неки од тих грађана бране своје нелегалне објекте на Каменичкој ади.

Душан Миладиновић је током размене ставова, подсетио да постојећи план детаљне регулације Каменичке аде предвиђа насипање три метра земље, више од два хектара саобраћајница и седам хектара пословно-угоститељских објеката. Он је рекао да нови ГУП уноси решења заштите природе у складу са Заводом за заштиту природе Војводине, те се на Каменичкој ади утврђује заштићено природно станиште.

По његовим речима, нацрт ГУП-а сада повећава зеленило са 24 на 54,5 хектара, која је са 75 хектара под шумом из 1998. године, 2020. спала на 60 хекатара шуме. Због правила ФИСА, веслачка стаза мора да буде у брањеном подручју, рекао је Миладиновић, али је основни концепт да се задржи природни амбијент са висококвалитетним зеленилом и доступношћу свима. Предуслов је, истиче он, да се уклоне брони нелегални објекти с Каменичке аде, због којих је онемогућен приступ Дунаву обичним грађанима.

Миладиновић је додао да овим простором управљају “Војводинашуме” и “Воде Војводине”, а да је до нелегалне градње дошло због “недовољног газдовања”, као у случају Камењара. Он је истакао да је Нови Сад порушио на Ади десетак објеката, али да се због дуге процедуре за рушење, нови објкети и даље граде.

Стаза од 2.250 метара служиће и за купање, каже Миладиновић, са плажом од 1.400 метара, док ће вода бити чистија него у Дунаву услед претходног таложења и слабијег протока.

Вода из ове акумулације изливаће се кроз цеви у Дунавац, који ће тако добити преко потребну свежу воду. Веслачка стаза, напоменуо је Миладиновић, неће бити бетонирана, већ порибљена. Марина, која је ту планирана, представља један од најзначајнијих туристичких потенцијала у Војводини, истакао је Миладиновић, додавши да ту пролази и ЕуроВело, европски бициклистички коридор.

Што се тиче Бродоградилишта, Миладиновић је става да је тај простор сада недоступан јавности, а планираном изградњом општегардског центра, пет хектара биће предвиђено за спорт, рекреацију и туризам.


Slava u Kulturnoj stanici Svilara (FOTO)


Након његовог излагања, обрађивачи појединих области ГУП-а казали су да је у току убрзано старење становништва у Новом Саду, без обзира на велики прилив становништва из других делова државе, да су се урбанисти водили принципом да се до већине садржаја у граду може да стигне за 20 минута, увели појам еко-становања и предвидели простор на Мајевици за такво насеље.


Заштићена природна добра

Што се тиче зеленила, Душан Миладиновић напоменуо је да су у ГУП први пут унета заштићена природна добра које је одредио Завод за заштиту природе Војводине и то од 55,4 хектара на Каменичкој ади и 68 хектара на Мајевици. На Ширинама у Петроварадину предвиђен је парк и спортски парк на укупно 27 хектара, док би код Ложионице на Булевару Европе требало да буде подигнут парк од 11,1 хектар. Ове зелене оазе, по Миладиновићу, биће повезане “зеленим коридорима”, што би све заједно за 180 хектара увећало површине под зеленилом, не рачунајући планиране заштитне појасеве дуж аутопута од 344 хектара.


У нацрт ГУП-а ушли су и спортски центри “Војводина”, где се између осталог предвиђа отворено клизалиште, те реконструкција Стадиона “Карађорђе”, “Југовићево” са атлетским комплексом и аква парком, базенима, “Стрелиште” које би требало да пружи услове за врхунске стрелце у више страљчких дисциплина, док би “Велики рит” био намењен коњичком спорту, али би било места и за аква парк и базене. Код Шангаја се превиђа ауто-мото стаза и центар за обуку возача. Уведено је још четири, поред шест постојећих зонских спортских центара, а предвиђена су и два хотела високе категорије уз једанспортски хотел.

Од комуналних објеката планирано је гробље од 31,2 хектара на Алибеговцу, док ће Градско гробље бити проширено за 18 хектара. Од осталих гробаља, једино ће бити ширено још гробље на Транyаменту. У ГУП је уписана и регионална депонија на 180 хектара, као и шест нових пијаца на Мишелуку 2 и 3, на Адицама, Клиси и Телепу, као и у Садовима. Предвиђена је и Велетржница. Уједно, уведена је и урбанистичка заштита појединих зона, која би требало да предупреди интервенције док оне не дођу под заштиту надлежних Завода за заштиту споменика културе. На ову врсту заштите могу да рачунају Мали Лиман, Футошка и Јеврејска улица. ВМЦ у Подграђу и мост до Тврђаве, по речима урбаниста, неће утицати на евентуалну УНЕСКО-ву заштиту Тврђаве.

Што се тиче саобраћаја, урбанисти су навели да је новина што је у ГУП уврштена концепција развоја саобраћаја, где је циљ да 40 одсто саобраћаја буде пешачко-бициклистички, 30 одсто јавни градски превоз, а остало ће чинити приватна возила. Нови Сад има највише бициклистиких стаза у држави-100 километара, а план је да се та цифра до 2030. године утростручи.

Као кључну саобраћајницу за растерећење саобраћаја планери су означили Фрушкогорски коридор, којим ће теретни саобраћај из правца југ-север бити измештен на крајњи исток градског подручја, док ће обилазница око града бити комплетирана изградњом обилазнице за Бачку Паланку, која би спајала ауто-пут са регионалним код Бегеча.

Истакнуто је и да је за ширење пешачке зоне у центру града и њено спајање с Дунавским парком, услов изградња јавних гаража чије је пројектовање у току. Према урбанистима, градски превоз би требало да пређе на електрична возила, као и возни паркови градских предузећа, док ће се делови железничких пруга искористи за јавни градски превоз.

Укидањем пруге Беочин-Петроварадин и спајањем са бившом пругом ка Сремским Карловцима, добиће се 22 километра пешачко-бициклистичког коридора. Пруга од Ложионице до ранжирне станице биће уклоњена, а остаће само део код Ложионице, у нивоу тла, као споменик индустријског наслеђа у тематском комплексу који је тамо планиран.

ГУП предвиђа, како је јуче наглашено, изградњу још два пристана, поред три постојећа, и марине са наутичким центром између Рибарца и Каменичке аде. Поред два постојећа, дефинисана су и места за још три хелиодрома, а одређени су и коридори за ваздушни саобраћај за потребе аеродрома на Ченеју.

Новосадски водовод би, по ГУП-у, требало да постане регионални, снабдевајући водом још шест околних општина. Планирају се нови бунари на Ратном острву и Петроварадинској ади, као и инфилтрационо поље од 210 хектара на Ратном острву. У план је ушла и друга фабрика воде на Петроварадинској ади. Одбрамбени насипи на Дунаву и Каналу ДТД сада бране од стогодишњих вода, а планирано је да буду подигнути на ниво који Дунав досегне једном у 1.000 година

 

Преузмите андроид апликацију.