Почетна > Културна сцена
Културна сцена Нови Сад

Слава у Културној станици Свилара (ФОТО)

Након свечаног отварања Европске престонице културе која је уприличена прославом, која је укључивала концерте широм града и уласком у Нову годину по Јулијанском календару, синоћ се, 14. јануара наставила прослава у Културним станицама програмима којима се симболично осврћемо на традиционалну српску славу.
Фото: Градске инфо

Слава је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Она је на светском нивоу добила српски епитет, као благо нашег народа.

Баш синоћ у Културној станици Свилара, све је личило на одлазак код породице или најближих пријатеља на њихову крсну славу. Само на мало модернији начин…

Фото: Градске инфо

Као што знате, уз Божић и Васкрс, домаћице се посебно потруде око богате славске трпезе, детаљно сређују своје домове пре доласка свештеника који долази како би запаљеним тамјаном окадио дом од злих духова.

Читав програм је тако и започео, негујући изворни облик славе уз паљење свеће.

Читањем молитве освештен је славски колач, послужено је жито и вино.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо

Овај чин је пратила школа црквеног појања “Свети Јован Дамаскин” који су амбијенту дали посебну свечану ноту и духовну димензију.

Фото: Градске инфо

Тамбураши који су неизоставни део прослава који се посебно везују за Војводину, такође су се синоћ појавили и одушевили све присутне интерпретирајући народне песме које су типичне за ово поднебље.

Фото: Градске инфо

Испред Свиларе постављени су били штандови са топлим напицима, а девојке и момци који су дочекивали посетиоце били су обучени у народне ношње.

Фото: Градске инфо
Фото: Градске инфо
А како без фолклора?

Коло као традиционална игра српског народа и данас је веома популарна.

Без кола не може проћи ниједно весеље, венчање, скуп светских званичника, па ни слава.

Фото: Градске инфо

Најмлађи чланови, деца из АКУД “Соња Маринковић” заиграли су и својом неисцрном енергијом, вољом и талентом доказали су да АКУД “Соња Маринковић” је била, јесте и биће својеврсни аниматор културе и носилац културног живота у Новом Саду и целој Србији.

Мало коме је познато да је српско коло дошло чак и до НБА утакмице, а фолклор у Србији се играо и за Гинисову књигу рекорда.

Слава је овај пут спојила традиционално и савремено уз изложбу Павела Суровог
Фото: Павел Сурови

Циљ изложбе српског фотографа Павела Суровог је презентација оригиналних и аутентичних народних ношњи различитих народа које живе у Војводини, Србији и региону.

Ова изложба је специфична реинтерпретација нематеријалног културног наслеђа, приказаног у новом светлу.

Фотографије су више од мултикултуралности и суживота народа на овим просторима, и тако рећи естетски лепих фотографија народних ношњи, јер скривају сублимиране поруке и причу у себи.
Фото: Павел Сурови

Оне приказују јединствен спој уметности и етнологије, традиције и модерног доба, као и историјско – национално обележје у домену модног дизајна.

Представљају Европску престоницу културе у духовном, историјском, филозофском и хришћанском смислу.

“Посетиоци ће моћи да понесу многе сублиминиране поруке које сам хтео нагласити, а то је да као свака исконска лепота, и женска лепота је подложна скривању, а тако и хришћанској цивилизацији, а посебно у славенским народним ношњама, која иза стотитина слојева подсукања, чипки, дуката, трака, машни, везова скрива недодирљиву девичанску лепоту”, изјавио је Павел и додао:

“Женску лепоту и светски живот представљају дукати, перле, круне, накит, оглавља, а то је у данашњости стална тежња према слави, популарности, дивљењу, лепоти, моди, статусу и сталежу, а друга скривена доминанта која иде уз архаичну народну ношњу су вера и окретање према Богу”.

Фото: Павел Сурови

“Бог и Исус Христ свугде су присутни и артикулисани чак и кроз архаичну народну ношњу и ћилиме. Жене су носиле крстове у рукама, на грудима, извезене на оплећцима чак и дуване перле у облику крстова и цвећа. Стара архаична ношња је одавала и припадност држави и религији којој припадају или којој су тежили да припадају. Боје државних застава су намерно уткавана у кецеље, оплећке, пешкире, ћилиме да би се додворавало властима”.

Фото: Павел Сурови
Фото: Павел Сурови

Titula Evropska prestonica kulture je prekretnica za dalji razvoj Novog Sada

Преузмите андроид апликацију.