Nakon svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture koja je upriličena proslavom, koja je uključivala koncerte širom grada i ulaskom u Novu godinu po Julijanskom kalendaru, sinoć se, 14. januara nastavila proslava u Kulturnim stanicama programima kojima se simbolično osvrćemo na tradicionalnu srpsku slavu.
Slava je toliko karakteristična za Srbe da predstavlja znak njihovog prepoznavanja i identifikacije. Ona je na svetskom nivou dobila srpski epitet, kao blago našeg naroda.
Baš sinoć u Kulturnoj stanici Svilara, sve je ličilo na odlazak kod porodice ili najbližih prijatelja na njihovu krsnu slavu. Samo na malo moderniji način…
Kao što znate, uz Božić i Vaskrs, domaćice se posebno potrude oko bogate slavske trpeze, detaljno sređuju svoje domove pre dolaska sveštenika koji dolazi kako bi zapaljenim tamjanom okadio dom od zlih duhova.
Čitav program je tako i započeo, negujući izvorni oblik slave uz paljenje sveće.
Čitanjem molitve osvešten je slavski kolač, posluženo je žito i vino.
Ovaj čin je pratila škola crkvenog pojanja „Sveti Jovan Damaskin“ koji su ambijentu dali posebnu svečanu notu i duhovnu dimenziju.
Tamburaši koji su neizostavni deo proslava koji se posebno vezuju za Vojvodinu, takođe su se sinoć pojavili i oduševili sve prisutne interpretirajući narodne pesme koje su tipične za ovo podneblje.
Ispred Svilare postavljeni su bili štandovi sa toplim napicima, a devojke i momci koji su dočekivali posetioce bili su obučeni u narodne nošnje.
A kako bez folklora?
Kolo kao tradicionalna igra srpskog naroda i danas je veoma popularna.
Bez kola ne može proći nijedno veselje, venčanje, skup svetskih zvaničnika, pa ni slava.
Najmlađi članovi, deca iz AKUD „Sonja Marinković“ zaigrali su i svojom neiscrnom energijom, voljom i talentom dokazali su da AKUD „Sonja Marinković“ je bila, jeste i biće svojevrsni animator kulture i nosilac kulturnog života u Novom Sadu i celoj Srbiji.
Malo kome je poznato da je srpsko kolo došlo čak i do NBA utakmice, a folklor u Srbiji se igrao i za Ginisovu knjigu rekorda.
Slava je ovaj put spojila tradicionalno i savremeno uz izložbu Pavela Surovog
Cilj izložbe srpskog fotografa Pavela Surovog je prezentacija originalnih i autentičnih narodnih nošnji različitih naroda koje žive u Vojvodini, Srbiji i regionu.
Ova izložba je specifična reinterpretacija nematerijalnog kulturnog nasleđa, prikazanog u novom svetlu.
Fotografije su više od multikulturalnosti i suživota naroda na ovim prostorima, i tako reći estetski lepih fotografija narodnih nošnji, jer skrivaju sublimirane poruke i priču u sebi.
One prikazuju jedinstven spoj umetnosti i etnologije, tradicije i modernog doba, kao i istorijsko – nacionalno obeležje u domenu modnog dizajna.
Predstavljaju Evropsku prestonicu kulture u duhovnom, istorijskom, filozofskom i hrišćanskom smislu.
„Posetioci će moći da ponesu mnoge subliminirane poruke koje sam hteo naglasiti, a to je da kao svaka iskonska lepota, i ženska lepota je podložna skrivanju, a tako i hrišćanskoj civilizaciji, a posebno u slavenskim narodnim nošnjama, koja iza stotitina slojeva podsukanja, čipki, dukata, traka, mašni, vezova skriva nedodirljivu devičansku lepotu“, izjavio je Pavel i dodao:
„Žensku lepotu i svetski život predstavljaju dukati, perle, krune, nakit, oglavlja, a to je u današnjosti stalna težnja prema slavi, popularnosti, divljenju, lepoti, modi, statusu i staležu, a druga skrivena dominanta koja ide uz arhaičnu narodnu nošnju su vera i okretanje prema Bogu“.
„Bog i Isus Hrist svugde su prisutni i artikulisani čak i kroz arhaičnu narodnu nošnju i ćilime. Žene su nosile krstove u rukama, na grudima, izvezene na oplećcima čak i duvane perle u obliku krstova i cveća. Stara arhaična nošnja je odavala i pripadnost državi i religiji kojoj pripadaju ili kojoj su težili da pripadaju. Boje državnih zastava su namerno utkavana u kecelje, oplećke, peškire, ćilime da bi se dodvoravalo vlastima“.
Titula Evropska prestonica kulture je prekretnica za dalji razvoj Novog Sada
Preuzmite android aplikaciju.
