Na Mašinskom fakultetu u Beogradu predstavljen je nacrt Vodonične strategije, a učesnici konferencije su poručili da bi Srbija, ako želi da uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama sveta, trebalo što pre da mobiliše nacionalne resurse, naučnu zajednicu, obrazovni sistem i industriju i usmeri ih na razvoj i primenu vodoničnih tehnologija.
Na konferenciji, u organizaciji Odbora za upravljanje projektom izrade Nacrta Vodonične strategije Republike Srbije i portala Energija Balkana, predstavljeni su i pravci daljeg delovanja u ovoj perspektivnoj energetskoj oblasti, kao i Memorandum o Vodoničnoj tranziciji Srbije.
Na inicijativu H2E tima, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu (MFBU), potpisao je ugovor sa Privrednom komorom Srbije za izradu projekta Nacrta Vodonične strategije Srbije.
Pošto je navedeni projekat uspešno realizovan, Odbor za upravljanje projektom (izvorno H2E tim) pripremio je predlog daljih aktivnosti za pripremu zakonske regulative i uslova za realizaciju Vodonične strategije u budućnosti sa Akcionim planom i programom mera, saopštili su organizatori konferencije.
Stručnjaci su ukazali da su vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri već uveliko započeli proces tzv. vodonične tranzicije.
Profesor Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta i član Odbora za upravljanje projektom izrade Nacrta Vodonične strategije, naglasio je izuzetan značaj za Mašinski fakultet zbog učestvovanja u izradi ovog projekta.
Kako je rekao, nije uobičajeno da fakultet vodi izradu bilo kakvog dokumenta koji se zove strategija.
„Na fakultetu se oformila grupa entuzijasta, nazvana H2E tim. Na osnovu nekoliko održanih sastanaka i panela, uz pomoć Privredne komore i podršku Ministarstva za energetiku, izrodio se Nacrt vodonične strategije. Međutim, nijedan dokument ovakve vrste nije idealan. Zato ni ovaj dokument nije konačan. Ovo je prva faza. Predstoji nam sledeća faza, za koju moramo da definišemo konkretne projekte, koji će se raditi u domenu primene vodonika, ne samo kao energenta, već i o njegovom skladištenju, transportu i upotrebi“, rekao je on.
Pomoćnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Ilić je potvrdio da izrada Nacrta Vodonične strategije predstavlja potvrdu opredeljenja Srbije da ide u tom smeru.
„A na koji način, kojim tempom, pitanja su na koja se dobijaju odgovori, ne samo iz sektora energetike, već i od čitave privrede. Takođe, kako je rekao Ilić, s obzirom na važnost ovog dokumenta u strateškom energetskom razvoju Republike, svakako će se naći i odgovarajući zakonski okvir za njega.
Energetska tranzicija je neminovna. Predstavlja našu međunardonu obavezu – zeleni put – koji podrazumeva smanjenje emisija ugljen dioksida. Dakle, nova energetska tranzicija treba da nam donese čiste tehnologije“, rekao je Ilić.
Takođe, kaže da vodonik i vodonička strategija predstavljaju deo razvoja obnovljivih izvora energije, kao i da je to naša energetska sigurnost i budućnost.
Proizvodnja vodonika je izuzetno zahtevna, priroda tog energenta je veoma složena, ali to je naše opredeljenje, naveo je Ilić.
Kako se moglo čuti u izlaganjima učesnika izrade ovog nacrta, vodonična tranzicija je kompleksna i sveobuhvatna promena.
U svetu se u punom zamahu realizuje proces globalne tranzicije, odnosno, uveliko se ostvaruje proces supstitucije ugljovodoničkih goriva CO2 neutralnim obnovljivim izvorima energije.
S obzirom da će dostizanje potpune dekarbonizacije neminovno zahtevati masovno korišćenje vodonika kao nosioca energije, Srbija mora da bude spremna da uđe u ovaj globalni tranzicioni proces, rekli su učesnici.
Takođe, ukazali su da Vodonična strategija ima zadatak da jasno definiše ciljeve do 2030. godine, uz sagledavanje razvoja do 2050. godine, kada EU planira da Evropa postane potpuno dekarbonizovana, odnosno, da dostigne ambiciozan cilj nulte emisije CO2.
Kada je reč o svetskim iskustvima u vodoničnoj tranziciji, Amerika, Australija, Nemačka i Japan prednjače.
Ove zemlje su visokotehnološke sile i već imaju usvojene vodonične strategije.
Takođe i mnoge druge zemlje su shvatile da je ovo put za rešavanje dela energetskih problema, a drugo rešenje koje se prepoznaje jeste nanotehnologija, navodi se u saopštenju organizatora konferencije.
„Vreme jeftinih energenata je daleko iza nas. U ovoj strategiji akcenat je stavljen na vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije, kolokvijalno nazvan “zeleni vodonik“. On je nosilac energije u ovom slučaju. To otvara mnoštvo drugih pitanja o kojima nauka, struka i inovaciona privreda treba da daju rešenja. Mi danas nemamo stručnjake za vodoničnu tehnologiju, što je neophodno, imajući u vidu probleme koji se javljaju u proizvodnji, transportu, skladištenju i korišćenju vodonika“, rekao je profesor Radivoje Mitrović, predsednik Odbora za upravljanje Projektom izrade Nacrta Vodonične strategije.
EK procenjuje da tržište vodonika može stvoriti hiljade novih radnih mesta, kao i da bi se mogle eliminisati sve emisije osim onih iz inudstrije i saobraćaja, naveo je Mitrović.
Preuzmite android aplikaciju.
