Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Стручњаци упозоравају: Један стил родитељства може оставити озбиљне последице на децу

Незаинтересовано родитељство, које подразумева недовољну емоционалну подршку и слабу укљученост у живот детета, повезује се са бројним тешкоћама у његовом развоју. Стручњаци објашњавају како се овај образац препознаје, због чега настаје и какве последице може да остави.
Фото: Pixabay/TheVirtualDenise

„Незаинтересовано родитељство је стил у којем родитељ не задовољава потребе свог детета. Пружа врло мало усмеравања, дисциплине, пажње или нежности“, објашњава клиничка психолошкиња Меган Дауни.

Родитељи који се понашају на овај начин често занемарују осећања деце, не постављају јасна правила и недовољно учествују у њиховом свакодневном животу.

Како препознати незаинтересованог родитеља?

Према психотерапеуткињи Мајри Мендес, основна карактеристика овог стила јесте слаба укљученост у различите аспекте одгајања. Такви родитељи често не препознају емоционалне потребе своје деце, ретко разговарају са њима и показују мало интересовања за њихове школске обавезе, пријатељства и хобије.

Неки обезбеђују основне услове за живот, попут хране и крова над главом, али изостављају емоционалну подршку и блискост. Други очекују да деца самостално решавају проблеме и преузимају обавезе за које још нису довољно зрела.

„Родитељ може да одбије да помогне детету да научи неку вештину или задовољи основне потребе, јер верује да дете треба само да се брине о себи“, објашњава Мендес, преноси портал Parents.

Стручњаци истичу да се такав приступ разликује од подстицања самосталности. Када родитељи деци пружају подршку примерену њиховом узрасту, уз довољно простора за истраживање и доношење одлука, то може позитивно да утиче на њихово самопоуздање и креативност.

Какве последице може да остави на децу?

Истраживања указују на то да је незаинтересовано родитељство повезано са потешкоћама у емоционалном, друштвеном и психолошком развоју.

Деца која одрастају уз родитеље који им пружају мало подршке могу да постану самостална, али ту самосталност понекад развијају из нужде, јер немају на кога да се ослоне.

Могуће последице укључују тешкоће у регулисању емоција, суочавању са стресом и успостављању квалитетних односа са вршњацима. Проблеми се могу одразити и на школски успех, а у појединим случајевима наставити и током адолесценције и одраслог доба.

Поједине студије повезују овај стил родитељства са повећаним ризиком од проблематичног понашања, употребе алкохола и пушења током адолесценције. Код неке деце могу се јавити и ниско самопоуздање, симптоми депресије и проблеми у понашању.

Ипак, ове повезаности не значе да ће свако дете које одраста у таквим околностима развити наведене тешкоће. На развој утичу и други фактори, укључујући подршку других блиских особа и окружење у којем дете одраста.

Зашто неки родитељи постају незаинтересовани?

Овакав стил родитељства није увек резултат свесне одлуке. Неки родитељи и сами су одрастали без одговарајуће емоционалне подршке, због чега могу да понављају обрасце које су усвојили током детињства.

Други се суочавају са великим животним оптерећењем, личним проблемима, потешкоћама са менталним здрављем или злоупотребом психоактивних супстанци, што може да утиче на њихову способност да одговоре на потребе деце.

Стручњаци наглашавају да иза оваквог понашања не мора да стоји лоша намера. Поједини родитељи једноставно не препознају колико је емоционална доступност важна или не знају како да промене постојеће обрасце.

Могу ли се последице превазићи?

Особе које су одрасле уз незаинтересоване родитеље могу и годинама касније да осећају последице таквог односа. Ипак, препознавање образаца из детињства и разумевање њиховог утицаја могу да буду важни кораци ка промени.

Психотерапија може да помогне у јачању самопоуздања, развијању здравијих емоционалних односа и успостављању поверења. Особама које су и саме постале родитељи могу да користе и едукације о родитељству, као и саветовање са стручњацима.

„Похађање програма за родитеље или рад на сопственом родитељском стилу током терапије може да помогне људима да развију нове вештине и изграде квалитетне односе са својом децом“, закључује Дауни.

Шта значи када неко стално говори “Ма нема везе”: Психолози откривају шта се често крије иза ове реченице

Преузмите андроид апликацију.