Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Стрес и анксиозност изазивају праву буру у телу, како да их разликујемо и контролишемо

И поред тога што симптоми могу да се преклапају, постоје неке битне разлике између стреса и анксиозности.
Фото: Pexels/googledeepmind

Стрес и анксиозност су психичке тегобе, али и свакодневница савременог света, која може да изазове праву буру у телу. Јак осећај напетости, несаница, немогућност усмеравања пажње, незадовољство, неки су од заједничких симптома стреса и анксиозности. Стручњаци наводе да ова два стања могу у битној мери да се преклапају, али да нису исто.

Разлике

Многе особе користе речи стрес и анксиозност наизменично, па чак и као синониме.

– И поред тога што симптоми могу да се преклапају, постоје неке битне разлике између стреса и анксиозности – каже Јудит С. Бек, когнитивно-бихевиорални терапеут.

Стрес је углавном последица суочавања са захтевима и обавезама које превазилазе наше могућности, ситуација са којом се тешко боримо.

Особа се због тога осећа јако незадовољно, све јој смета, лако се изнервира, тужна је. Уз ове психичке, јављају се и телесне тегобе као што су убрзани рад срца, узнемирен стомак, напети мишићи.

Стрес, ипак, има јасан спољни узрок и зависи од ситуације. Када непријатан или стресан догађај прође, интензитет стресног одговора се обично смањује, каже Бек. На пример, имамо трему пред јавни наступ, али када све прође, тело се лако смирује.

Када стрес може да прерасте у анксиозност?

Анксиозност се, с друге стране, може појавити чак и када нема јасног окидача и, за разлику од стреса, много дуже траје. Обично се анксиозност представља као психичко стање када смо стално забринути, у ишчекивању неког немилог догађаја и поред тога што нема јасне назнаке да би ситуација могла да се искомпликује.

Проблем је што стрес, посебно када се стално понавља и тешко контролише, може да прерасте у анксиозност.

– Уколико је стрес дуготрајан, а напори да се превазиђе не успевају, може да дође до анксиозног поремећаја – каже Бек.

Шта се дешава у телу када смо под стресом, а шта када смо анксиозни?

У стању стреса, тело се руководи реакцијом „бори се или бежи“. Такозвани хормон стреса кортизол расте, као и адреналин, пулс се убрзава, убрзано дишемо, целокупно тело је активније и спремно на акцију.

Код анксиозног поремећаја, психа и тело су у стању трајније узбуђености и будности.

– Систем који нас припрема за акцију и адекватно реаговање је активан чак и када нема стварне опасности. Мозак је у стању сталног очекивања проблема, што исцрпљује и тело и нервни систем који никако не могу да се одморе – објашњава брачни и породични терапеут Nina Westbrook.

Како се најбоље суочити са стресом и анксиозношћу?

Битно је да свако препозна да је у стању појачаног стреса или анксиозности, да призна да излив незадовољства некада може да буде нешто више од обичних неспоразума.

У зависности од окидача, стрес се може контролисати на више различитих начина. На пример, ако нам срце убрзано лупа, а тело се презнојава због предстојеће презентације, боља организација времена може да нам „смири живце“. Добро се упознајте са предметом излагања и на време припремите презентацију; трема није искључена, али сигурно ће је бити у много мањој мери.

У неким ситуацијама биће битно и да јасно повучемо границу и кажемо „не“. Кратка шетња, подела искустава са пријатељем од поверења могу да помогну.

Суочавање са анксиозношћу не ослања се у истој мери као и суочавање са стресом на контролу једног јасног и очигледног окидача. Код анксиозног поремећаја нервна напетост се задржава у различитим ситуацијама. Анксиозни поремећај некада може да захтева интензивније когнитивно-бихевиоралне терапије с циљем промене негативних мисаоних образаца.

Дубоко дисање, редовна физичка активност могу помоћи у смањењу симптома анксиозности. Nina Westbrook препоручује и мањи унос кофеина и ограничавање времена на друштвеним мрежама, које често могу да буду додатни окидач.

Поједина истраживања указују на везу друштвених медија и анксиозности. Као негативни ефекти друштвених медија наводе се и поремећаји спавања. Примећује се да, на пример, социјално анксиозне особе уз друштвене мреже постају додатно анксиозне, јер не страхују само од социјалне интеракције, већ и од негативних оцена или коментара.

Најбољи савети за леп почетак дана

Преузмите андроид апликацију.