Globalne ekonomske tenzije dovele su do toga da tržište nepokretnosti uspori u mnogim evropskim zemljama, dok je naše tržište pokazalo znake otpornosti prema globalnim trendovima kada je reč o broju transakcija, izjavila je Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
„U mnogim evropskim zemljama kao što su Danska, Norveška, Nemačka došlo je do pada potražnje i broja transakcija, ali i cena neporektnosti, dok je naše tržište pokazalo određene znake otpornosti prema globalnim trendovima u smislu da tržište jeste usporilo kada je reč o broju transakcija, međutim, cene su i dalje rasle, to smo i videli na osnovu indeksa RGZ koji je zabeležio da je došlo do porasta cena stanova za 13,6 odsto, međutim taj rast nije toliko veliki kao što je bio u prošlom kvartalu, dakle to usporavanje tržišta se odnosi na to da je broj transakcija manji nego u istom periodu prošle godine“, objašnjava Štrbac za Tanjug.
Ona je za Tanjug rekla da podaci iz aprila, koji će biti objavljeni za drugi kvartal govore u prilog tome, odnosno i dalje pada broj transakcija koji se na nedeljnom nivou dostavlja RGZ.
Na pitanje da li je pravo vreme za kupovinu nepokretnosti ili ne, ona je rekla da smo zadnje dve godine svedoci prave ekspanzije na tržištu nepokretnosti koja se ogleda u rastu cena, povećanju broja transakcija, vrednosti novca koji je uložen u nepokretnosti u Srbiji.
„Međutim sada vidimo blago zaravnjanje krive, odnosno usporavanje tog tržišta. Mnogi stručnjaci sugerišu i savetuju građane da investiraju ili ne investiraju u nepokretnosti i koji je pravi trenutak je zaista teško reći. U principu možemo da kažemo ko ima novca nije loše da kupi nepokretnost, naročito imajući u vidu karakteristike našeg tržišta, jer građani veruju nepokretnosti kao stabilnom vidu investicije“, dodala je ona.
Ona je dodala da se na pokretnost ne gleda samo kao na rešenje stambenog pitanja u Srbiji, već da mnogi ljudi izdaju stanove i štede svoja sredstva.
Štrbac je dodala će na cene svakako uticati ponuda i tražnja.
„Ako se pogleda broj izdatih građevinskih dozvola i investitorima je sada skuplje da podignu kredit i da investiraju u nove objekte i može se očekivati da će i na strani ponude doći do tog pada. S tim u vezi taj odnos ponude i potražnje može održati cene i dalje na stabilnom nivou imajući u vidu da se narednom kvartalu ne očekuje da dođe do pada cena kao što je u nekim zapadnim zemljama“, dodala je ona
Najviše su se prodavali tradicionalno stanovi, dodala je ona, zatim građevinsko zemljište, poljoprivredno, kuće i na kraju i ostale nepokretnosti.
„U prvom kvartalu najskuplji stan plaćen je 2,6 miliona evra, najskuplje garažno mesto 58.400 evra, a najskuplja kuća prodata je na Savskom vecnu za nešto više od milion i po evra“
Najskuplji kvadrat plaćen je 11. 474 evra u prethodnom kvartalu.
Ona je dodala da je to garažno mesto, prodato u okviru kompleksa „Beograda na vodi“ i da su to ekstremne cene.
„U Beogradu garažni prostor je jako ograničen i ljudi su počeli da rentiraju i to se posmatra kao vrsta investicije, da se ostvari prihod i potražnja je velika, zato je cena toliko i velika, a oni koji imaju mesto jako dobro prolaze na tržištu“, objašnjava ona.
Preuzmite android aplikaciju.
