Niko nije očekivao da će se srpski domaćin od proizvodnje malina ove godine obogatiti zahvaljujući rekordnoj ceni, ali desilo se.
Zbog te cene „crvenog zlata“ mnogi su poljoprivredni proizvođači postali čak i dinarski milioneri.
Istorijska cena maline ove godine u Srbiji iznosila je od 400 do 420 dinara po kilogramu, dok je trenutna izvozna cena za inostrano tržište od 600 do 900 dinara, što je uslovilo da mnogi poljoprivrednici svoje malinjake prošire novim zasadima.
Cena maline ove godine bila je solidna, a sledeće prema najavama će biti značajno veća čak i do 800 dinara za jedan kilogram. Cene repromaterijala drastično su skočile, mineralno đubrivo početkom godine bilo je od 30 do 70 dinara, sada je od 80 do 200 dinara, a najavljuje se i novi rast cena.
Pri tome, biće mnogo manje roda maline sledeće godine, jer je suša zaustavila rast mladih lastara, koji je trebalo da rađaju naredne godine”, kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.
Na teritoriji Srbije pod malinom je registrovana površina od 24 000 hektara, ali, prema rečima predsednika Asocijacije malinara, de fakto je pod malinom oko 14 000 hektara. Prinos na nivou zemlje u 2021. godini iznosio je 70 000 tona.
„Usled suše na brojnim parcelama u Srbiji prinos je umesto 150 ili 200 kilograma po aru, prosečno bio tek 40 kilograma. Rod je bio sjajan tamo gde su postojali uslovi navodnjavanja, pa smo dostigli tih 70 000 tona”, istakao je Radović.
On je dodao da se očekuje i rast cena kupine, koja je ove godine u otkupu bila od 350 do 420 dinara. Dobra cena kupine takođe je uslovljena nedostatkom prinosa u Čileu, Meksiku, i drugim velikim izvoznicima crnog zlata.
Sa druge strane veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.
Preuzmite android aplikaciju.
