NATO će nastaviti da stoji uz Ukrajinu i pomagati koliko god to bude potrebno i od toga neće odstupiti, poručio je danas generalni sekretar zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg.
Stoltenberg je, govoreći o predstojećoj konferenciji šefova diplomatija NATO iduće nedelje u Bukureštu, najavio da će glavna tema i dalje biti ruska agresija na Ukrajinu.
„Pozabavićemo se ruskim ilegalnim ratom u Ukrajini, koji nastavlja da ugrožava evroatlantski mir i bezbednost. Predsednik Vladimir Putin doživljava neuspeh u Ukrajini i on odgovara sve brutalnije“, rekao je na konferenciji za štampu.
Ukazao je da je sve više talasa raketnih napada na gradove i civilnu infrastrukturu, sa ciljem prekidanja snabdevanja strujom.
„Ovo je užasan početak zime za Ukrajinu. Ovo su takođe teška vremena za ostatak Evrope i svet. Svi plaćamo cenu za rat Rusije protiv Ukrajine. Ali cena koju mi plaćamo je u novcu, dok je ona koju plaćaju Ukrajinci u krvi“, podvukao je Stoltenberg.
Rekao je da, ako se dopusti da Putin pobedi, cena će za sve biti mnogo veća, i to na mnogo godina.
„Ako Putin i drugi autoritarni lideri vide da je sila pobedila, ponovo će je upotrebiti u postizanju svojih ciljeva. To bi naš svet učinilo opasnijim i krhkijim“, upozorio je on.
Zato je u bezbednosnom interesu svih dalja podrška Ukrajini.
On je podvukao da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva agresije i da ima pravo da se brani i dodao da NATO i njene članice pomažu u mogućnosti korišćenja tog prava.
„Neće biti trajnog mira ako agresor pobedi, i ako ugnjetavanje i autokratija prevladaju nad slobodom i demokratijom“, dodao je on
Stoltenberg je ukazao da se većina ratova završava pregovorima, ali ono što se dešava za pregovaračkim stolom zavisi od toga šta se događa na bojnom polju.
Zbog toga, ukazuje, najbolji način za povećanje šansi za mirno rešenje je podrška Ukrajini.
Stoltenberg je izrazio očekivanje da će ministri spoljnih poslova na konferenciji u Bukureštu pristati da pojačaju svoju podršku, za šta će se zalagati.
„Dugoročno ćemo pomoći Ukrajini da pređe sa opreme iz sovjetskog doba na savremene NATO standarde, doktrinu i obuku“, rekao je on.
Stoltenberg je najavio da će konferenciji prisustvovati šef ukrajinske diplomatije Dmitar Kuleba, sa kojim će razgovarati o najhitnijim potrebama Ukrajine i dugoročnoj podršci.
Najavio je da će prisustvovati i ministri inostranih poslova Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.
„Naša tri partnera suočavaju se sa ruskim pritiskom na mnogo različitih načina. Zato ćemo na našem sastanku preduzeti dalje korake da im pomognemo da zaštite svoju nezavisnost, povećaju otpornost i odbranu“, poručio je on.
Upitan za Gruziju rekao je da, učešćem šefa gruzijske diplomatije na konferenciji u Bukureštu, NATO pokazuje jasno političko opredeljenje i podršku važnih partnera.
„Gruzija je bila suočena sa ruskom agresijom 2008. i delovi zemlje su i dalje pod kontrolom ruskih snaga. To čini još važnijim pružanje pomoći Gruziji u jačanju njihove otpornosti i mogućnosti odbrane“, podvukao je on.
Stoltenberg je kazao da će se ministri NATO takođe baviti i načinima za jačanje svoje otpornosti i izazovima u vezi Kine.
„Kina nije protivnik. Ali ona ubrzava modernizaciju svoje vojske i vojne opreme. Povećavaju svoje prisustvo od Arktika do Zapadnog Balkana, od svemira do sajber prostora i nastoje da kontroliše kritičnu infrastrukturu NATO saveznika“, upozorio je on.
Stoltenberg je kazao da je rat u Ukrajini pokazao opasnu zavisnost od ruskog gasa.
„Zato moramo da procenimo našu zavisnost od drugih autoritarnih režima, i to ne samo od Kine. Moramo upravljati rizicima. Smanjiti našu ranjivost i povećati našu otpornost“, poručio je on.
Stoltenberg je podsetio da je na prošloj konferenciji rečeno da treba da se razgovara sa Kinom, ali bi trebalo jasno imati u vidu da ta zemlja modenrizuje svoju vojsku, sve više sarađuje sa Rusijom, i da ne deli njihove vrednosti.
„Razgovaraćemo na konferenciji kako ćemo nastaviti da delujemo na osnovu donetih političkih odluka, a to se tiče pre svega podizanja otpornosti. Moramo da se oslobodimo svih zavisnosti“, podvukao je on.
Ukazao je da će se konferenciji pridružiti i ministri spoljnih poslova Finske i Švedske, te dodao da je vreme da se finalizuje njihov proces pristupanja.
„To će ih učiniti sigurnijim, a našu Alijansu jačom, i evroatlantski prostor bezbednijim“, naglasio je Stoltenberg.
Ocenio je da je ratifikacija pristupnih dokumenata za prijem Finske i Švedske najbrži proces do sada, i da je dobio uveravanje Mađarske da će to učiniti ubrzo.
Takođe je kazao da je tokom nedavne posete Turskoj zamolio lidere da to učine što pre, jer su obe zemlje ispunile svoj deo dogovora postignut sa Ankarom.
„Finska i Švedska su svakako u drugoj situaciji sada nego pre zahteva za priključenje. NATO je povećao prisustvo u regionu, a neke članice su izdale garancije za pružanje pomoći u slučaju potrebe“; rekao je on dodajući da bi voleo da vidi da se izvrše i poslednje ratifikacije.
Upitan za mogućnost članstva Ukrajine u NATO, on je poručio da su vrata alijanse otvorena, i da je to dokazano ne samo rečima, već i delima prijemom Severne Makedonije i Crne Gore, kao i donošenjem odluke da se pozovu u članstvo Finska i Švedska.
„Rusija je bila protiv svih tih prijema. Pokušali su da zaustave prstupni proces Severne Makedonije i Crne Gore. Pokazali smo da su vrata otvorena i da Rusija nema veto na proširenje NATO. To je poruka i Ukrajini“, naglasio je on.
Ukazao je da NATO pomaže Ukrajini i na putu ka članstvu kroz dugoročnu pomoć u uspostavljanju institucija, reformi, i tranziciji sa sovjetske na modernu opremu u skladu sa NATO standardima.
„To sve će pomoći da se Ukrajina kreće ka evroatlantskoj integraciji“, istakao je on.
Stoltenberg je, upitan da li podržava da se Rusija proglasi zemljom koja podržava terorizam, rekao da je ono što se videlo proteklih meseci, a to su napadi na civile, stambene četvrti, škole, bolnice, ratni zločini.
Stoltenberg je podvukao da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, jer nema svoje trupe na terenu, ali pruža podršku Ukrajini.
Preuzmite android aplikaciju.
