Џијев златни лангур припада породици мајмуна Старог света и једна је од најугроженијих врста примата у Индији. Многи народи са Хималаја су ову ендемску врсту сматрали светом, а на златне лангуре Западном свету је први скренуо пажњу природњак Едвард Причард Џи, средином XX века.
Ови мајмуни имају црно лице и веома дуг реп. Њихова длака варира од крем до златне а на боковима и прсима длаке су тамније и често боје рђе. Длака младунаца и женки је светлија, сребрнобела до светла.
Витки су, са дугим удовима и репом. Реп има чичак на крају и знатно је већи код мужјака него код женки. Мужјаци имају тенденцију да буду нешто већи од женки, иако није забележена разлика у тежини. Глава и тело су дуги од 50 до 75 цм, а реп од 70 до 100 цм.
Златни лангури живе у региону западног Асама у Индији и у суседном подножју Црних планина Бутана. Њихово природно станиште су тропске влажне шуме.
Живе на дрвећу и лове по дану. За разлику од других врста лангура који се не плаше да живе међу људима, златни лангури су углавном стидљиви и избегавају људе.
Више воле да једу рано ујутру и поподне, да би се током подневне врућине одмарали. Већину времена проводе у крошњама дрвећа и ретко силазе на земљу.
Углавном живе у групама од око 8 до 50. Примећено је да је групно дотеривање веома важна активност. На тај начин јачају везе између чланова групе.
Припадници врсте комунцирају, а карактеристичан је гласан звук који производе мужјаци.
Упркос малом броју информација о овим животињама, претпоставља се да, као и код других примата, тактилна комуникација (као што је дотеривање, парење, агресивно понашање) и визуелни сигнали (као што су положаји тела и изрази лица) такође играју одређену улогу у комуникацији.
Једу воће, листове биљака, семена и цвећа. Иако једу разноврсну храну, највише воле да једу младо лишће, због чега су познати и као лиснати мајмуни. Златни лангур има стомак дизајниран тако да може да разгради тешко сварљиву целулозу у листовима.
Сезона парења траје током читаве године а женке рађају једно младунче након што га носе 6 месеци. Бригу о младунцу води мајка и друге женке из групе.
Уништавање станишта због незаконите сече је главна претња овим мајмунима. Иако су шуме званично заштићене, донедавно закони нису стриктно спроводили и процењује се да је око 50 одсто њиховог станишта изгубљено у Индији у периоду од 10 до 12 година.
Број ове врсте се смањује и тренутно је класификована као угрожена.
Преузмите андроид апликацију.
