Stečena materijalnost – reaktiviranje društvene uloge pronađenih i ličnih predmeta

Doktorski umetnički projekat se realizuje pod mentorstvom gostujućeg profesora na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Igora Antića.

Izložba se realizuje u okviru Programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu.

„Stečena materijalnost u mom doktorskom umetničkom istraživanju odnosi se na procese u kojima predmeti, proizvodi ili sistemi dobijaju nova značenja, vrednosti i značaj kroz interakciju sa specifičnim društvenim i kulturnim kontekstima“, naveo je Pavle Golijanin.

Kako kaže, ovi procesi, spontani ili namerni, čine objekte ne samo materijalnim svedocima okolnosti i iskustava već i sredstvima za rekonstrukciju ličnih i kolektivnih narativa. Njihovom analizom naglašava se da materijalnost nije fiksirana kategorija, već dinamična struktura koja se kontinuirano oblikuje kroz interakcije.

O svom umetničkom procesu Golijanin kaže „Umetnički proces započinjem ličnim narativom, istražujući objekte i njihovu ulogu u izgradnji kulturnog i porodičnog identiteta. Jedan od centralnih primera u ovom istraživanju je tradicionalno jelo keške – jelo od piletine, pšenice, soli i vode, koje se priprema u fazama tokom nekoliko dana i u mojoj porodici služi isključivo za Božić.“

Umetnik navodi da je tokom ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini, čaura granate transformisana od strane njegovog oca u improvizovanu stupu, što je ovaj objekat pretvorilo u simboličan artefakt – tačku susreta ličnog i geopolitičkog, tradicije i adaptacije, rata i mira, otpora i snalaženja i da se od tada, ova improvizovana stupa koristi svake godine za pripremu kešketa, čime se uspostavlja kontinuitet porodičnog rituala i istovremeno ističe način na koji objekti stiču nova značenja u specifičnim istorijskim okolnostima.

„Bez obzira da li poseduju ovako dominantnu istorijsku potku, moji radovi ističu konstrukcije kondicionalnih celina koje jasno pokazuju preseke i korake u izgradnji.“

Tako u radu koji se i simbolično zove „Konstrukcija majstorluka“ umetnik akcenat stavlja upravo na prenos i izgradnju iskustva i porodičnih veza. Zanatsko znanje i umetničko istraživanje, spontano kroz tehnički proces izrade plinske peći za hleb, u konstantnom su dijalogu. Peć za hleb nije samo rezultat rada, već medijum za razmenu, učenje i očuvanje tradicije zanatskog majstorstva, gde sam čin izrade istovremeno formira i materijalni objekat i emocionalnu i kulturnu vezu.

Uticaj teorije Borisa Grojsa, posebno njegovog razumevanja umetničke dokumentacije kao forme koja pozicionira umetnički rad izvan tradicionalne izložbe, igra značajnu ulogu u istraživanju.

„Moji radovi oslanjaju se na dokumentarne forme koje objedinjuju narative, biografije, geopolitičke odnose i istorijske reference, ističući živost i transformativni potencijal materijalne kulture“, o sveobuhvatnosti svog umetničkog izražaja rekao je Golijanin.

Izložba će trajati do 19. decembra 2024. godine.