Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да је Европска комисија упутила још једну позитивну препоруку за отварање Кластера 3 у преговорима Србије о чланству у Европска унија.
Како је навео, Србија је испунила све техничке услове за отварање овог кластера, док коначна одлука зависи од политичке воље и сагласности свих држава чланица ЕУ.
Старовић је за РТС рекао да је из Европске комисије стигла „ванредна“ препорука за отварање Кластера 3 уочи заседања органа Европског савета.
– То не повлачи аутоматски сагласност Европског савета, односно свих држава чланица, али доприноси позитивном замаху који је евидентан у претходних неколико месеци – рекао је Старовић.
Он је додао да ће се о препоруци Европске комисије данас разговарати на седници Комитета сталних представника држава чланица при Европском савету, познатог као КОРЕПЕР, на нивоу заменика амбасадора.
Према његовим речима, у петак би требало да заседну амбасадори држава чланица, док се у понедељак очекује седница Савета за опште послове, који чине министри задужени за европске послове.
– То су три прилике да се у наредних неколико дана разматра обновљена препорука Европске комисије за отварање Кластера 3. Не могу да говорим у име држава чланица и да прејудицирам каква ће одлука бити донета, али је евидентно да се круг подршке Србији шири – истакао је министар.
Он је навео да су поједине државе чланице, које су у децембру прошле године биле скептичне или негативно настројене, у међувремену промениле став према отварању Кластера 3.
Старовић је оценио да је отварање овог кластера постало и питање кредибилитета процеса проширења ЕУ, имајући у виду да Србија на тај корак чека четири и по године.
– Србија је суочена са веома ригорозним критеријумима и високим очекивањима, за разлику од појединих других земаља кандидата. Када постоји снажна политичка воља, свака билатерална блокада може да се превазиђе – поручио је Старовић.
Коментаришући оцену европске комесарке за проширење Марта Кос да је Србија напредовала у области реформе правосуђа и спровођења препорука ОДИХР-а, Старовић је рекао да је таква оцена објективна и реалистична.
– Сада је лопта у дворишту Европске уније, пре свега Европског савета и држава чланица. Или ће пружити додатно охрабрење реформском процесу у Србији, или ће још једном пружити најбољи поклон антиeвропским снагама – казао је он.
Говорећи о будућности европских интеграција, Старовић је оценио да је све извесније да до краја деценије неће бити великог таласа проширења Европске уније, због чега Србија треба прагматично да користи могућности постепене интеграције.
Као приоритете издвојио је остваривање четири европске слободе – слободе кретања људи, робе, капитала и услуга кроз приступ јединственом европском тржишту.
Он је као конкретне користи навео пуну примену СЕПА система, који би грађанима и привреди омогућио повољније трансакције у еврима, као и предстојеће разговоре о приступању систему „роминг као код куће“.
Ђурић са Алгабре о унапређењу сарадње Србије са регионом Југоисточне Азије
Преузмите андроид апликацију.
