Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас да је циљ да до краја 2027. године Србија буде спремна за приступање шенгенском простору и навео да је за отварање Кластера 3, најважније признање то што је Европска комисија почетком јула дала шесту узастопну препоруку, нагласивши да та институција има адекватне механизме да на мериторан начин процени испуњеност обавеза.
Старовић је гостујући на Радио Београду на питање када ће се питање Кластера 3 поново наћи на дневном реду европских институција објаснио каква је процедура потребна унутар Брисела.
“Када ће се наћи на дневном реду, то пре свега зависи од ирског председавања, односно њихове процене да ли је могуће обезбедити консензус свих 27 држава чланица. У том смислу, потребно је да прође неколико различитих формата: од те радне групе за проширење Европског савета, Комитета сталних представника на нивоу амбасадора, потом и Савета за опште послове, које чине министри за европска питања”, рекао је Старовић.
Министар је додао да је лопта у дворишту органа и институција Европске уније, те да није на Србији да даје било какве најаве.
Такође, Старовић је истакао да изостанак консензуса утиче на кредибилитет саме Уније.
“Опет, сама чињеница да је изостао консензус крајем јула месеца, када се о томе одлучивало, негде урушава кредибилитет саме Европске уније. Нису то само моје речи, то је, рецимо, мишљење аустријске министарке за европске послове Клаудије Бауер, на чему сам јој и лично веома, веома захвалан”, навео је Старовић.
Он је нагласио да процес преговора са Европском комисијом тече садржајно, али да резултати изостају јер је од приступа заснованог на заслугама јача политичка перцепција или воља појединих држава чланица.
Објашњавајући значај европских интеграција мимо самог формалног отварања кластера, Старовић је подсетио да пут Србије према ЕУ обухвата Споразум о стабилизацији и придруживању, визну либерализацију и приступ ИПА фондовима кроз које држава сваке године добија око 200 милиона евра на поклон за конкретне пројекте, док се та средства са планом раста ЕУ удвостручују.
“Дакле, у ширем смислу посматрано, мимо самог преговарачко-приступног процеса, процес европских интеграција итекако доноси веома велике и значајне користи нашим грађанима. И ја увек потенцирам и наглашавам чињеницу да ништа од онога што смо постигли у протеклих десетак година, у смислу и привредног раста и раста стандарда становништва, чињеница да су утростручена лична примања и тако даље, не би било да за све време нисмо били на европском путу, односно на путу ка чланству Европске уније, и тога морамо бити свесни и поштено то оценити”, навео је Старовић.
Када је реч о ефектима СЕПА система и припреми за “Роминг као код куће”, Старовић је подсетио да пуна оперативна примена СЕПА система од почетка маја већ три месеца функционише у Србији, што значајно смањује трошкове банкарских трансфера.
“А неке процене су да наши грађани и наша привреда имају прилику да уштеде и до 300 милиона евра годишње због примене СЕПА система, па ја сматрам да то ни у ком случају није мало”, рекао је Старовић.
Према његовим речима, Србија је у “ниском старту” и спремна за почетак формалних преговора са Европском комисијом када је реч о укидању роминга са ЕУ.
“То је нешто што смо, морам да нагласим, и ми потенцирали као делегација Републике Србије пре пуних годину дана на лидерском самиту у Скопљу. И ја верујем да ћемо у недељама које су пред нама и почети тај формални процес преговора, ми смо спремни да у року од неколико месеци применимо све оно што је битно са наше стране, ради се о измени закона о телекомуникацијама, неколико подзаконских аката, а онда је опет лопта у дворишту Европске комисије да нам омогући пун приступ том систему”, рекао је Старовић.
Он је подсетио и да је Србији до сада исплаћено око 168 милиона евра кроз предфинансирање и прву рату из плана раста за Западни Балкан, док се за другу, трећу и четврту траншу потражује нешто преко 300 милиона евра.
Навео је и да од 11 предложених пројеката са индикативне листе, су се издвојили санација и реконструкција хидроелектране Подпећ код Прибоја и увођење обновљивих извора енергије у систем даљинског грејања Новог Сада.
Старовић је нагласио да се се недавно покренут стратешки дијалог Србије и Сједињених Америчких Држава међусобно допуњује са европским путем и отвара перспективе за озбиљне америчке инвестиције које би могле да достигну и до 20 милијарди долара у енергетици, инфраструктури и високим технологијама.
Говорећи о регионалној сарадњи, Старовић је нагласио да иницијативе попут Берлинског процеса и Отвореног Балкана поспешују европске интеграције и да се морају очувати упркос будућем чланству појединих земаља у ЕУ.
Када је реч о плановима министарства које он води и промени методологије проширења, Старовић је подсетио да је Влада Србије формирала оперативни акциони тим предвођен Министарством унутрашњих послова са циљем да се испуне услови за приступ шенгенском простору.
“Ми имамо наш Акциони план који желимо да у потпуности реализујемо до краја 2027. године, како бисмо били спремни да приступимо шенгенском простору. И мислим да је то једна следећа крупна и велика тема, јер ми смо свесни чињенице да суштинског проширења Европске уније, односно пуноправног чланства за државе кандидате, тешко да ће бити до краја ове деценије, због проблема који у самој Европској унији постоје…
За нас је од кључног значаја да остваримо на потпун начин оне четири европске слободе, а то можемо остварити када говоримо о пуној слободи кретања људи кроз приступ шенгенском простору, и када говоримо о пуној слободи кретања роба, капитала и услуга кроз приступ јединственом европском тржишту”, навео је Старовић.
Помоћ Војске Србије у местима која се суочавају с несташицом воде
Преузмите андроид апликацију.
