Блокада РТС-а је апсолутно недопустива и тако нешто би било незамисливо у било којој држави Европе – да се спроводи такав притисак над више од 1.000 запослених и новинара и техничких лица и да им се ускраћују основна људска и економска права, изјавио је данас министар за европске интеграције у Влади Србије Немања Старовић.
Додао је да забрињавају реакције струковних новинарских удружења у овом случају.
“Забрињавају млаке или недостајуће реакције од стране струковних удружења, говорим и о Удружењу новинара Србије и о Независном удружењу новинара Србије, а веома су разочаравајуће благе реакције које долазе из саме Европске комисије. Јер, ако говоримо о томе да је императив поштовање људских права, а такође и слобода медија, онда се све оно чему сведочимо већ неколико дана апсолутно коси са тако нечим”, рекао је он за ТВ Прва.
Оценио је да свако има право на критику, на протест, да искаже своје незадовољство, да укаже шта би то могло бити другачије или боље, али да нико не би смео да људима ускраћује право на рад и да им ограничава елементарна људска и економска права.
“Зна се како се протести спроводе, а то није блокирање људи и стварање нечега што, нажалост, подсећа на талачку кризу у којој се радници РТС-а налазе”, истакао је он.
Према његовим речима, блокада РТС-а је израз немоћи блокадера, јер протест који су имали 15. марта у Београду није довео до очекиваних резултата и они се сада налазе у одређеној врсти конфузије, не знају шта да чине, а смањује им се и ранији број људи у блокадама као и њихова мотивација.
“У таквој ситуацији они прибегавају радикалнијим и екстремистичким потезима, као што је блокада РТС-а, да некако ‘напумпају’, како то они сами кажу, атмосферу у друштву. Међутим, чини ми се да им то не полази за руком и да све ово што се дешава протеклих пет дана испред РТС-а наилази на осуду јавности. Време је да се ово негде заустави, политички артикулише и уведе у институционалне токове”, рекао је он.
Оценио је да је исправан позив председника Србије Александра Вучића надлежним органима да предузму различите мере заштите уставности и законитости и да се, колико год је могуће, не примењује сила, али када то буде неопходно – да буде најмања могућа.
“Мислим да је правац на који указује председник Републике исправан, јер последње што би нам било потребно у овој ситуацији, то је, ма колико легитимна била, употреба силе – могла би додатно да запали ситуацију. Ја имам потпуно разумевање за онај део јавности који говори о томе да држава мора да искористи легитимну силу како би заштитила права која су данас угрожена, али ипак морамо размишљати о потенцијалним последицама”, рекао је он.
Говорећи о будућем раду нове Владе Србије и министарства на чијем је челу, рекао је да је изазова много и истакао да је прикључење Европској унији један од приоритета владе Ђуре Мацута.
Навео је да није еврофанатик и да не верује да је Европска унија савршена заједница у којој тече мед и млеко, већ да је пре, како је рекао, следбеник српског државног разлога и да нам је потребан озбиљан и рационалан еврореалистични приступ, те да ће се тим принципима и водити у складу са програмом Владе Србије.
“То подразумева свест о томе да, да ли ћемо и када постати пуноправна чланица Европске уније, о томе не одлучујемо ми. То је нешто што се одлучује у Бриселу и у кључним престоницама држава чланица, али на нама је да учинимо све што је у нашој моћи да будемо спремни када неко други та врата отвори да кроз њих прођемо”, рекао је он.
Додао је да ће се кроз Министарство за европске интеграције заправо координисати сви ресори у оквиру Владе Србије како би се спроводила реформска агенда у плану придруживања.
“Радићемо заједно са нашим партнерима из Европске уније, али и унутар нашег система са релевантним министарствима како бисмо добили отварање два преговарачка кластера током ове године. Ми то можемо, спремни смо за то, али лопта није само у нашем дворишту”, нагласио је он.
Гујон: Данас на АП Косову и Метохији живи пет одсто Срба, а пре једног века чинили су већину
Преузмите андроид апликацију.
