Fudbaleri Vojvodine prethodne subote doživeli su drugi uzastopni poraz u prvenstvu, treći ukupno, pošto su posle preokreta prvi put ove sezone izgubili na Karađorđu od ekipe TSC-a sa 2:1.
Vojvodina je prikazala i neke segmente dobre igre u ovom meču protiv ekipe TSC-a, koja igra u sjajnoj formi i koja je ove sezone jedina odnela bod sa stadiona „Rajko Mitić“, pa i čitav plen sa „Karađorđa“ jeste težak udarac za Novosađane, ali ne i nokaut. Međutim ono što brine pristalice „stare dame“ jesu nastupi izabranika Milana Rastavca u mečevima sa najjačim rivalima.
Poraz na „Karađorđu“ je usledio posle Vošinog debakla u Humskoj, kada je „parni valjak“ pregazio goste rezultatom 4:1, u meču koji je imao sve predispozicije da bude mnogo neizvesniji. Prvi poraz u Super ligi Srbije, „lale“ su doživele 11. septembra na Banovom brdu, kada ih je Čukarički savladao 2:o
Vojvodina je ovu sezonu započela odlično. „Pokerom“ u drugom kolu protiv Mladosti GAT prikazali su sav potencijal i svu lepršavost u napadu, dok je odbrana demonstrirala čvrstinu i stabilnost u prva četiri kola prvenstva, u kojima golman Carević nijednom nije bio savladan.
Imala je Voša i par nesrećnih remija sa slabijim ekipama, poput onog protiv Spartaka, ali je u tim utakmicama dominirala posed i konstantno napadala protivnički gol. Protiv Mladosti iz Lučana su crveno-beli uspeli da povedu i sa igračem manje, dok Bojović nije konačno probio bedem Novosađana u 68. minutu.
Ipak postavlja se pitanje, zašto Vojvodina ne pruža ovakve partije i protiv svojih glavnih konkurenata u vrhu tabele?
Euforično su klub i uprava ušli u novu sezonu, a navijačima su obećali u vrlo skoroj budućnosti tim koji će da izađe na crtu beogradskim večitim rivalima i izazove ih u šampionskoj trci. Ipak utakmice protiv Čukaričkog i Partizana više su podsećale na onu Vojvodinu od prošle godine, koja je obarala negativne rekorde. Namerno među ove poraze nije svrtsan i najskoriji od ekipe iz Topole, jer je u njemu ekipa Milana Rastavca zaigrala nešto odlučnije.
Međutim prve varnice u Vošinoj igri krenule su na Banovom Brdu, da bi ih na JNA zadesio pravi požar.
Prva beziedjnost i bojažljivost u oba segmenta igre Novosađana bila je na predstavi protiv Čukaričkog. Razlika u kvalitetu na terenu nije bila ni približno recipročna imanima na papiru.
Tim Vojvodine ličio je kao da je zalutao na Banovo Brdo, a Mohamed Badamosi je za pet minuta, sa dva pogotka kapitulisao na slabostima, koje je Voša pokazivala čitavo prvo poluvreme. Vođstvo Čukaričkog moglo je biti mnogo ubedljivije na kraju prvog poluvremena, ali su domaći promašili nekoliko izglednih prilika. U drugom poluvremenu, Vojvodina je sama sebi oduzela šansu za povratak u meč, posle krajnje neopreznog starta Miletića i crvenog kartona, kojih je Voša dobila previše u dosadašnjem toku sezone. Jedino pozitivno, što je stručni štab „stare dame“ mogao da izvuče sa ovog susreta, jeste činjenica da nisu primili gol sa igračem manje, mada je i intenzitet utakmice znatno opao nakon pomenutog isključenja.
Međutim, hrabrili su jedni druge, nakon ovog poraza igrači Vojvodine, a na horizontu se bližila savršena prilika za iskupljenje – drebi sa Partizanom. Upravo zbog toga su navijači stare dame u velikom broju stigli u Humsku drugog oktobra nadajući se prvoj pobedi nad crno – belima nakon dve godine. Umesto iskupljenja, na stadionu JNA navijači i igrači Voše doživeli su poniženje.
Dobri rezultati, dobar prelazni rok, nova energija u i oko kluba, želja da Vojvodina ponovo bude ekipa koja može da stane na put dominaciji večitih je ono što je vratilo publiku na Karađorđe, ali sve je to nestalo na stadionu Partizana u svega 27 minuta.
Ni poraz od 4:1 ne bi bio tragičan da je Vojvodina pokazala drugačiju igru, ali ono što su njeni navijači videli te večeri u Humskoj je samoubistvo jedne ekipe, koja je već u tunelu izgubila meč.
Ekipa čija je prosečna starost igrača 27 godina ne može da se pravda neiskustvom, ali su igrači Vojvodine na startu utakmice ličili na uplašene kadete, koji igraju protiv seniora Partizana. Nije dugo prošlo a ovakav odnos snaga se preneo i na semafor. Igrao se 23. minut meča kada je Natho postigao svoj drugi pogodak na utakmici i po drugi put se zahvalio odbrani „stare dame“. Očajna povratna lopta Traorea, koji je posle dobrog starta sezone upao u ozbiljnu krizu, pa zatim i neopromišljen start Jeličića u šesnaestercu bili su pokloni koje je Partizan prihvatio oberučke.
Međutim drugi žuti karton za Jeličića je u 27. minutu već odredilo pobednika ovog susreta. Pritisak je učinio svoje kod 22-godišnjeg štopera, čija koncentracija na ovom meču nije bila na nivou. Ovakva situacija je otvorila priliku za Gordana Petrića da jednom ubedljivom pobedom, protiv velikog rivala, podigne atmosferu u ekipi i motiviše igrače pred naredne utakmice. Uspeo je strateg crno-belih u toj nameri i poslao Novosađane kući „podvijenog repa“.
Ratsavac koji je kritikaovao pristup njegovih igrača utakmici, rekavši da moraju više da poštuju takmičarske aktivnosti tokom meča, je uz brdo problema otkrivenih u Humskoj pronašao zrno dobrog, a to je energija sa kojom su igrali Uroš Nikolić i Nikola Čumić kada su ušli u igru. Napadački dvojac razdrmao je uspavane „lale“ i na momente, kao kod gola u 82. minutu, se nazirala lepršava igra Novosađana koja ih je krasila tokom većeg dela sezone.
Upravo su se Čumić i Uroš Nikolić našli u startnoj postavi Voše u novom pokušaju iskupljenja protiv TSC-a.
Pokušao je Rastavac da promeša karte i da od starta napadne gol gostiju. Čumićev pogodak u 28. minutu bio je potvrda da su igrači Vojvodine znatno koncentrisanije ušli u ovaj susret nego u onaj sa Partizanom. Ipak, još jednom su velike oscilacije u igri ekipe iz Novog Sada došle do izražaja i već na poluvremenu gosti su došli do preokreta. Dva gola Ilića kao da su paralisala igrače Vojvodine, koji ni u nastavku susreta nisu uspeli da ponove igru iz uvodnih pola sata utakmice. Bila je Vojvodina bolji rival u pojedinim momentima, bolje i ušla u meč, ali je TSC bio disciplinovaniji. Pokazala je četa Žarka Lazetića da ima ono što Vojvodini nedostaje – konstantnost u igri i ostavila lale ponovo bez bodova u, ovog puta, vojvođanskom derbiju.
Činjenica je da se Voša muči protiv protivnika sličnog i većeg kvaliteta ove sezone, ali ta boljka Novosađana može lako da se promeni, potreban je samo jedan trijumf u ovakvim utakmicama da se igrači uvere da mogu parirati najboljim ekipama domaćeg fudbala, a za to će itekako imati prilike u narednom periodu.
„Lale“ već u petak očekuje novi težak izazov u Novom Pazaru, protiv ekipe koja je najprijatnije iznenađenje ove jeseni u Super ligi Srbije. Da stvar bude još komplikovanija za goste to će biti prvi ovosezonski meč u kojem će Pazarci igrati pred publikom.
„Stara dama“ mora da uzvrati navijačima za ogromnu podršku koju im pružaju od starta sezone. A to znači da Vojvodina u Novom Pazaru treba da odigra hrabro i vrati se na pobednički kolosek, jer samo pet dana posle Pazaraca sledi novi veliki derbi, a na „Karađorđe“ stiže aktuelni šampion Crvena zvezda. Ukratko, Vojvodinu očekuju dve nove provere i kvaliteta i karaktera, ali i dve nove prilike da pokažu da su s pravom s velikim ambicijama ušli u ovu sezonu.
Analiza: Kako izgleda Vojvodina u novoj sezoni Super lige Srbije?
Preuzmite android aplikaciju.
