Izveštaj o izvršenju budžeta u prvoj polovini godine, koji je novosadska skupština usvojila u u petak, pokazao je relativno uobičajenu sliku funkcionisanja grada – prihodi se ostvaruju u veoma velikom procentu u odnosu na planirano, dok rashodi, sem tekućih, zaostaju.
Taj zaostatak je nešto manji nego prethodnih godina, što je bila i jedna od osnovnih zamerki lokalne opozicije koja u Skupštini Novog Sada.
Na samoj sednici, opozicija, koju čini po troje odbornika SRS i Nove DŠ, nisu podržali izveštaj, smatrajući, između ostalog, da će zbog slabije realizacije ponovo doći do visokog suficita na kraju godine, a samim tim i do manje investicija u gradsku infrastrukturu.
Ipak, predstavnici vladajuće koalicije, odbornici i članovi Gradskog veća, napomenuli su da je prva polovina godine vreme za planiranje i ugovaranje, da tek slede veliki poslovi, te da će realniji prikaz dati devetomesečni izveštaj o izvršenju gradskog budžeta. Kako se moglo čuti u skupštinskoj raspravi, gradska vlast je spokojna da će ovogodišnji budžet biti ostvaren u većoj meri nego ranijih godina.
Po samom izveštaju, u gradsku kasu u prvih šest meseci, slilo se nešto više od 16,4 milijarde dinara, što je 86,4 odsto u odnosu na planirano, dok su sama primanja i prihodi nešto manji od 14,4 milijarde dinara te su ostvareni 84,7 odsto od plana.
Samu strtukturu prihoda čine opšti budžetski prihodi sa 81,9 odsto, „suficit“ to jest neraspoređeni novac iz prethodnih godina 11 odsto, novac s drugih nivoa vlasti ima udeo od 2,1 odsto, dok su ostali prihodi na manje od dva procenta.
Najveći udeo u tekućim prihodima novosadske kase imaju porezi sa 77,2 odsto, zatim neporeski 17 odsto, a donacije i transferi čine 5,8 odsto.
Među porezima, najviše se prihodovalo od poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, i to skoro 7,4 milijarde dinara, što je i više od planiranog jer taj iznos čini 51 odsto celogodišnjeg plana. Ujedno, u ukupnom iznosu budžeta prihod od ovih poreza čini udeo od 51,3 odsto i veći je u odnosu na isti period prošle godine za 16,8 odsto.
Ovu činjenicu gradski zvaničnici često su isticali tokom skupštinskog zasedanja u petak, kao pokazatelj da je gradska ekonomija u dobrom stanju i da se to održava pozitivno i na gradske prihode.
Porez na imovinu doneo je u gradsku kasu za pola godine oko 2,8 milijardi, što je 48,5 odsto godišnjeg plana, čini 19,6 odsto ukupnog budžeta, a ti prihodi su veći na iste iz prošle godine za devet odsto. Od neporeskih prihoda, 1,48 milijardi dinara (10,3 odsto budžeta) „zarađeno“ je od gradske imovine.
Što se tiče potrošnje, ona je u prvom polugodištu 2022. godine bila na nivou od skoro 13 milijardi dinara, što je 68,1 odsto od plana za prvih šest meseci. Ipak, u izveštaju stoji da je i takva, veća za 20,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Oko 9,6 milijardi od tih rashoda otišlo je na tekuće troškove, 3.2 milijarde dinara koštaju kapitalni izdaci, a za otplatu kredita utrošeno je 153,6 miliona dinara.
Međutim, u izveštaju se kaže i da odnos tekuće i kapitalne potrošnje izgleda drugačije ako se iz tekućih troškova izuzmu kapitalne subvencije (346 miliona dinara), kapitalni transferi drugim nivoima vlasti (102 miliona) i kapitalne dotacije i transfere od oko 160 miliona dinara. U tom slučaju, kapitalna potrošnja iznosi oko 3,8 milijardi ili 29,6 odsto ukupne potrošnje.
Na zaposlene u prvih šest meseci Grad je utrošio nešto više od 2,5 milijardi dinara, za usluge i robu plaćeno je oko 3,3 milijarde, na tekuće subvencije gradskim preduzećima 335,2 miliona, na već pomenute kapitalne subvencije 346 miliona i na subvencije privatnim preduzećima 66,8 miliona dinara.
Kako je istaknuto u izveštaju, sa skoro 2,6 milijardi uloženih u osnovna sredstva Grada, kao što su zgrade i zemljište, udvostručen je iznos za te namene iz istog perioda prošle godine.
U gradskoj kasi je u prvoj polovini godine ostalo „viška“ od skoro 1,2 milijarde dinara.
Preuzmite android aplikaciju.
