Kriza koja postoji na globalnom nivou prvo pogađa najrazvijenije privrede, a onda se polako širi na tržišta u nastajanju, kakvo je i Srbija, kao i privrede u razvoju, tako da bi se efekat krize mogao osetiti kod nas posebno u četvrtom kvartalu, kaže pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.
Ali, to zavisi od razvoja političke situacije u Evropi, napomenuo je Stanić.
Vlada je juče usvojila odluku da preduzeća koja posluju sa Ukrajinom, Rusijom i Belorusijom, a koriste kredite iz prve garantne šeme, mogu da ih refinansiraju koristeći drugu garantnu šemu i da mera se odnosi na 1.400 preduzeća.
Stanić je rekao za RTS da je ta mera još jedan dokaz da će ova kriza dugo trajati i da će te kompanije imati problem da obavljaju svoju poslovnu delatnost.
„Iz tog razloga iako ta pomoć nije suštinska ona jeste značajna u tome što najavljuje mogućnost neke druge dodatne pomoći u narednom periodu“, dodaje Stanić.
„Te kompanije koje dosta izvoze na rusko tržište ne mogu tako lako da se preorijentišu na neka druga tržišta i kada generalno govorimo od drugoj vrsti pomoći onda tu svakako treba razmatrati mogućnost određenih direktnih finansijskih tranfera iz budžeta ka tim kompanijama, ali i sa druge strane u sistemskom smislu pomoć u pronalaženju novih tržišta“, objašnjava Stanić.
Naglašava da je teško reći koliko će to biti realno u kratkom vremenskom roku, ali da je važno istaći da je tim kompanijama potrebna pomoć.
Ukazuje i da je prostor države za finansijsku pomoć i uopšte intervenciju ograničen, jer je dosta resursa istrošeno tokom pandemije.
„Mi smo u svakodnevnom kontaktu sa kompanijama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom kako onim koje se bave platnim prometom, tako i onih koje se bave transportom. Obaveštavamo javnost na dnevnom nivou šta se dešava i koje su posledice ove krize po privredu Srbije“, dodaje on.
Ističe da je makroekonomska situacija relativno stabilna u Srbiji, ali da kada pogledamo te kompanije, koje nisu većina, zaista imaju probleme sa kojima se součavaju i one očekuju pomoć i razumevanje.
Stanić navodi da generalno privreda trpi i pati zbog inflatornih pritisaka.
U sedam zemalja Centralne i istočne Evrope raste broj nelikvidnih kompanija i stečaja dok u pet, među kojima je Srbija sa Slovenijom, Hrvatskom, Estonijom i Letonijom, taj broj pada.
„Ta preduzeća su ugrožena prvenstveno zbog inflacije, rastu im troškovi proizvodnje, a zbog pada kupovne moći stanovništva opada tražnja. Iz tog razloga mnoge osiguravajuće kuće očekuju povećani broj bankrotstava u narednom periodu kada govorimo o situaciji u Evropi“, navodi Stanić.
Na pitanje kako je poslovala privreda Srbije u prvom kvartalu, Stanić kaže da imamo sezonski karakter.
„Velika većina kompanija smatra da se u prvom kvartalu poslovna klima nije poboljšala, svega 13 odsto smatra da se poboljšala, blizu 90 odsto smatra da nije iz prostog razloga što imamo pritisak spoljnog ekonomskog faktora, zbog rasta cena nabavke materijala“, objašnjava Stanić.
Ističe da je bitno istaći da je 83 odsto kompanija prjavilo da im je došlo do porasta troškova proizvodnje.
„Sa druge strane, blizu dve trećine kompanija je moralo da povećava cenu svojih proizvoda i usluga što dalje gura inflaciju“, dodaje.
Navodi i da je tri četvrtine kompanije izjavilo da nemaju problem sa kratkoročnom finansijskom stabilnošću.
„To je vrlo značajan pokazatelj. Međutim, ono što je takođe značajno istaći – kriza koja postoji na globalnom nivou prvo pogađa ove najrazvijenije privrede, a onda se polako širi na ova tražišta u nastajanju, kakvo je Srbija, kao i privrede u razvoju“, naveo je Stanić.
Takođe, ističe da je sada neophodno očuvanje makroekonomske stabilnosti.
„To je glavni preduslov da ne dođe do nekih što ekonomskih, što političkih šokova, zato što taj politički rizik vrlo značajno opredeljuje kakva je makroekonomska stabilnost u zemlji i to je karateristika svih drugih relativno malih privreda. Sa druge strane, ono što se govori da je potrebno smanjivati troškove, sada je teško izvodljivo zbog inflacije i pomoći države i subvencija, troškova“, kaže Stanić.
Ukazuje da mi jednostavno uvozimo inflaciji i da na nju na globalnom nivou utiče i porast cena hrane.
„Vidimo sada u poslednjih nekoliko dana da je mnogo veća zabrinutost zbog stanja na tržištu prehrambenih proizvoda nego energenata“, zaključuje Stanić.
Preuzmite android aplikaciju.
