Директор Управе за шуме Саша Стаматовић рекао је данас да у Србији тренутно нема активних шумских пожара и истакао да је за брзу реакцију у случају пожара важно постављање система стабилних камера у шумама, као и надзор терена дроновима и сличним уређајима.
Стаматовић је рекао да су повољне временске прилике и киша која је пала олакшали гашење пожара, а да је главни узрок пожара гориви материјал, најчешће трава са пољопривредних површина која се појављује у сушним периодима, али и неповољни климатски услови.
Он је појаснио да зелена вегетација није повољан услов за настанак пожара, али у претходних неколико година биле су изузетно суве зиме, без падавина које обезбеђују продирање воде у дубље слојеве и стварање резерви воде.
“Када имамо две такве године узастопно и летње време са веома дугим периодима без падавина, са високим температурама, онда се стварају услови за појаву пожара. Што су ти услови екстремни, више се стварају услови за појаву пожара. А када додамо томе и начине понашања, традиционалан начин решавања стрњике после жетве, уклањање одређених остатака из дворишта и паљење у таквим временским условима, пожар се прошири. Најчешће пожари крећу са пољопривредног или запуштеног пољопривредног земљишта”, рекао је Стаматовић за ТВ Прва.
Говорећи о последицама пожара, Стаматовић је рекао да се уништавају и оштећују шуме, као и да пожари утичу и на плодност земљишта будући да се, како је објаснио, на имањима зауставља процес хумификације земљишта јер се уништавају микрофлора и микрофауна.
“Стара, зрела шума има одређени потенцијал, а млада шума коју засадимо после санације терена не може да депонује угљеник у првим годинама, тако да су последице шумскх пожара дугорочније”, рекао је Стаматовић.
Навео је да нису све шуме једнако подложне појави пожара, а да су најподложније четинарске шуме, пре свега борове, јер то дрво садржи смолу која је изузетно запаљива.
Стаматовић је рекао да је за брзу реакцију у случају пожара у шумама важно постављање система стабилних камера које, како је навео, већ дуже од 20 година постоје у Делиблатској пешчари где су засађене борове шуме.
“Тамо где не постоји континуирано високи ризик, него се појавити једном у 10 година због екстремних климатских услова, ту се може дроновима и сличним савременим уређајима пратити и наџирати терен. Кад је сезона са високим степеном угрожености налажемо корисницима шума и јавним предузећима да појачају наџор и тиме се раније детектује и уочи пожар”, казао је Стаматовић.
Додао је и да санација терена погођеног пожарима почиње 30 дана од гашења пожара што је, како је рекао, законска обавеза.
Преузмите андроид апликацију.
