Иако аналитичари процењују да је Србија заслужила да отвори два кластера, отварање кластера 4 јесте добра вест. Пробијен је лед после дужег застоја. То је и потврда да су покренуте ствари у областима саобраћаја и транспорта, енергетике, животне средине и климатских промена, за шта су заинтересовани сви грађани.
За откључавање поглавља четири,између осталог, очигледно се исплатило отварање тржишта, законодавно усаглашавање са европским законима, улагање у путеве, нову железничку мрежу, луке и аеродроме, изградња нових и проширивање старих граничних прелаза.
„Ми ћемо овим омогућити да спроведемо реформе у јавним предузећима, омогућићемо грађанима да имају бољи квалитет услуга, да имају ниже цене и смањиће се време чекања на границама“, каже Томислав Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Са друге стране, каже министар, у оквиру поглавља 21 покренуте су велике инвестиције у инфраструктуру како би повезали нашу земљу са комшијама, а уједно и са чланицама Европске уније.
За следећу годину обезбеђено је 230.000.000 евра за замену столарије, изолацију и уградњу соларних панела у домаћинствима како би се смањила потрошња енергије што у Бриселу није прошло незапажено.
Ургентно решавање проблема животне средине са 600.000.000 евра и плановима за укупна улагања од више од 10 милијарди евра била су довољна да се зелено светло да и за поглавље 27.
„Отварање кластера 4, па и поглавље 27, најпре и највише заправо намера земаља чланица ЕУ је да мотивишу Србију за бржи процес успостављања реформи у области заштите животне средине и климатских промена пре него што је то резултат неког стварног напретка“, навоид Тања Петровић, Коалиција 27.
Аналитичари сматрају да би Србија у наредној години чак могла да отвори све преостале кластере. Предлог за убрзање процеса – „четири фазе“, подразумева учешће у телима Европске Уније од посматрача до права гласа и коришћење пара из структурних фондова, што је наишло на одобравање француске администрације.
„Наш модел предвиђа већ од прве фазе приступања, значи од те иницијалне фазе приступ структурним фондовима. Сматрамо да је то кључно зато што су управо структурни фондови ти за које се показало у ранијим проширењима да су у великој мери подстакли економски развој“, истиче Милена Лазаревић, програмска директорка ЦЕП-а.
Француска преузима шестомесечно председавање Савету Европске уније. Актуелни председник Емануел Макрон већ је као један од приоритета председавања најавио одржавање конфренције посвећене Западном Балкану у јуну наредне године.
Преузмите андроид апликацију.
