Neoplanta je latinski naziv za Novi Sad. Istorija pokazuje da je ovo ime iz perioda rimskih osvajanja nezaboravno, te tako danas imamo Neoplantu kao ime, ne samo za Novi Sad, već i za brojne objekte, preduzeća, vina, hranu.
U prethodnim tekstovima posvetili smo pažnju kako su Rimljani dali naziv Novom Sadu, ali i sorti vina koja se zove Neoplanta i koje je autohtono je vino sremske regije. Ovog puta govorićemo o nečemu dobro poznatom starijoj generaciji Novosađana, a u pitanju je filmsko preduzeće.
Filmsko preduzeće „Neoplanta“
Filmsko preduzeće „Neoplanta film“ je novosadsko preduzeće koje je postojalo nepunih 20 godina. Ovo preduzeće osnovano 1966. godine u Novom Sadu, a zvanično je prestalo sa radom 1985. godine. Zanimljivo je da je osnivanje ove producentske kuće, koja nosi ovaj zanimljivi i stari latinski naziv za Novi Sad, započeto vrlo spontano. Od amatarezima do profesionalizma.
Naime, prvo se desilo da su se grupa zaljubljenika u film okupljala kako bi povremeno snimila neki amaterski film. Vremenom se javila mnogo velika potreba za dokumentarcima, ali i drugim filmovima u gradu. To je bila prilika da ovo amatersko okupljanje preraste u filmsko preduzeće.
U junu 1966. godine na predlog Izvršnog veća i Skupštine osnovana je „Neoplanta film“. Osnivanje je imalo za cilj snimanje dokumentaraca, a u periodu svog postojanja ova filmska kuća snimala je i kratkometražne igrane filmove, dugometražne, animirane, pored dokumentarnih.
Adrese je ova produkcijska kuća menjala, ali je svaka bila u centralnom delu grada, od Matice srpske do Železničke ulice. Takođe, pored adrese, u ovom filmskom preduzeću menjali su se i direktori, kao i saradnici Neoplante filma.
Ono što se navodi kao jedan od brojnih problema jeste to što ovo filmsko preduzeće nikada nije bilo privatno, ni samostalno, već isključivo pod palicom države. To je sputavalo reditelje, ali i one koji odgovaraju da preuzmu odgovornost za snimljeno koje je bilo u neskladu sa tadašnjim vrednostima jugoslovenske politike.
Tako je 80-ih godina usled finansijskih problema pokrenut proces za odlazak ovog preduzeća u stečaj, što je 1985. i rezultiralo konačnom odlukom.
Ono što je ostalo iza ove produkcijske kuće jesu brojni saradnici, producenti i filmovi poput: Salaš u malome ritu, Život je lep, Misterije organizma, Samrtno proleće, i mnogi drugi…
Ono što se još često spominje u ovoj priči jeste kraj „Neoplante filma“ koju karakteriše kako isti dolazak, tako isti i odlazak.
