Pilot Dag Moris, otkrio je ono što sve zanima.
Za mnoge nervozne letače, njihov strah je u mnogome povezan sa turbulencijom. Takođe, i zato što nemaju kontrolu nad situacijom, a nalaze se u vazduhu.
Za mnoge, još gore utiče činjenica, da nisu u stanju da vide šta piloti rade dok se avion ljulja. Da li su nervozni ili smireni? Da li znaju kada će prestati? Sve što “nervozni putnik može da uradi, je da uhvati naslon za ruke i pogleda kabinsko osoblje, da vidi da li izgledaju zabrinuto.
Veteran avijacije, kapetan Dag Moris, podiže veo misterije. On počinje priču otkrivanjem kako piloti znaju gde vreba turbulencija.
“Tehnologija je svakako pomogla da se izborimo sa nepredvidivom prirodom, posebno u vazduhu. Pilotski I-pad, sada može da postavi određenu rutu, na vremenske karte koje pokazuju područja “neravnina“. Takođe, možemo ispitati i druge izveštaje o avionima sa ovog sajta. Ovi “otkucaji srca“ pokazuju gde se nalazi avion, njegovu visinu i da li je došlo do treskanja tokom leta“, pojašnjava on.
Kapetan Moris još objašnjava kako se sve mogu predvideti turbulencije:
“ Naš plan leta takođe dodeljuje numeričku vrednost za moguće neravnine duž svake tačke, dok nam dispečer leta šalje izveštaje tokom leta, preko veze. Svi se trude da pruže najglatkiju moguću vožnju“.
Međutim, i pored visoke tehnologije, ovaj pilot dodaje, da većina aviona ima sisteme za otkrivanje vazdušnih struja i vetrova blizu zemlje. Ali, ovi sistemi ne detektuju isto na većim visinama. Nijedan uređaj ne detektuje turbulenciju usled mlaznih tokova, ali vremenske karte prikazuju i predviđaju gotovo sve vrste turbulencije, objašnjava on.
Šta se zaista dešava u kokpitu tokom turbulencije?
Kapetan navodi:
“Kada se udarci povećaju od trzaja do trzaja, ulazimo u carstvo turvulencije. Tada pilot iz blage opuštensti ulazi u realnost onoga što se dešava. Znak za obavezno vezivaje je uključen, a služenje toplih napitaka obustavljeno. Kabinsko osoblje sada obilazi putnike, i stara se da svi sede vezanih pojaseva, i obezbeđuju kabinu od potencijalnih opasnosti.“
„Piloti pričaju preko radio veze, kako bi pronašli miran vazduh i usporavaju avion na brzinu manevrisanja u grubom vazduhu, da bi se izvukao iz neravnina, kao što čamac usporava kada talasi ojačaju“, on još dodaje “ jedna od najboljih metoda, i dan danas za izbegavanje pljuskova, jake kiše i turbulentnog oblaka je par očnih jabučica.“
„Noću ćete me naći sa ugašenim svetlom u pilotskoj kabini, kako pažljivo gledam napolje i skeniram nebo. Blizu smo oluje, imam prigušena svetla i obično se gase spoljna strob-svetla, pronalazeći najbolji put da se izvučemo iz ove meteorološke nepogode“.
“Da bi se izbegla neka turbulentna područja, bilo bi potrebno zaobilaženje stotina milja, dodajući desetine minuta ili čak sati i verovatno zahtevajući više goriva nego što rezervoati mogu da izdrže“, objašnjava kapetan. “Zato na primer, Boing 787 ima sistem za suzbijanje naleta. Strateški locirane senzori, šalju signale komandama leta da neutrališu neravnine'“
On još za kraj zaključuje:
“Nemojte misliti da piloti u kabini nonšalantno odmahuju rukom “oh, pa šta sad..“. Ni mi ne volimo “grub put“ takođe. Svakoga ovo iscrpljuje“.
Preuzmite android aplikaciju.
