Када буљите у нечије очи, дешава се једна бизарна ствар.
Више нам не требају ни опијати да бисмо се осећали „дрогирано“ – само пријатељ ком не смета да се гледате у очи тачно 10 минута.
Да, добро сте прочитали, према истраживању, због дужег гледања у нечије очи могу вас обузети халуцинације и дисоцијативно стање. Али упозоравамо вас, ако желите да испитате истинитост ове студије, наставите на властиту одговорност.
Наиме, гледање у нечије очи може изазвати читаву збрку различитих осећања. Ако је то особа коју волите, вероватно ћете добити лептириће кад вас погледа.
Ако странац буљи у вас, вероватно ћете се осећати нелагодно или преплашено. Контакт очима је снажан и открива много више о нама него што бисмо могли и помислити. Али сигурно можемо рећи да никада ниси „задржали“ нечији поглед дуже од неколико пролазних секунди – заправо, „тачна“ количина трајања контакта очима пре него што постане превише неугодна је 3,3 секунде.
Али шта се догоди кад у некога зуриш 9 минута и 57 секунди (стварно прецизно!) или дуже од тога?
Према студији из 2015, обузму те халуцинације и дисоцијативно стање. Дакле, ако тражите начин како се осећате „опијено“, чини се да вам је потребан само упорни контакт очима. Студија, коју је провео Ђовани Б. Капуто са Универзитета Урбино у Италији, окупила је 20 особа (од којих су 15 биле жене) при слабом осветљењу, што је „омогућило детаљну перцепцију финих црта лица, али умањило перцепцију боја“, казао је Капуто.
Затим је замолио десет парова да гледају једно другом у очи 10 минута. Капуто је такође основао контролну групу од 20 људи који су се суочили са зидом уместо друге особе. Након истека 10 минута, учесници обе групе известили су о својим искуствима кроз упитнике који су постављали питања о потенцијалним дисоцијативним стањима, као и о лицу њиховог партнера, откривајући да је већа вероватноћа да ће они у групи људи који гледају једно другом у очи осетити „симптоме дисоцијације, дисморфне перцепције лица и указивање чудних лица налик халуцинацијама“.
Дисоцијација се догађа када се особа одвоји од стварности. Док се дисоцијативни симптоми обично разликују, за оне у студији симптоми су укључивали „смањени интензитет боје, звукове који се чине тишим или гласнијим од очекиваног, те осећај да постају размакнутији једни од других“.
С друге стране, „причињавања чудних лица“ укључивала су деформисане црте лица, чудовишта, аспекте властитог лица на лицу партнера или лица рођака.
Према Капуту, чудни симптоми могу имати везе с „повратком у стварност“ из дисоцијативног стања изазваног чулном депривацијом“. Претпоставио је да су „указивања чудних лица“ узрокована „психодинамичким“ пројекцијама несвесних значења субјекта у лице другог“.
„Иако дроге нису легалне, међутим, колико ја знам, гледање у очи некоме још није стављено изван закона, па наставите на властиту одговорност“, поручује Капуто.
Преузмите андроид апликацију.