Neki zaborave kada su poslednji put jeli zbog užurbanog rasporeda, drugi preskaču obroke zbog tzv. ‘povremeni post’, a neki su i kažnjeni. U svakom slučaju – telo to ne podnosi najbolje.
Preskakanje obroka na pravi način, koje se naziva i povremeni post, može imati brojne zdravstvene prednosti, kao što je gubitak težine, objašnjava.
Ali preskakanje obroka i povremeni post su dve veoma različite stvari. Preskakanje obroka da biste sebe lišili nekog zadovoljstva ili kaznili – ili samo zato što ste previše zauzeti, razlikuje se od posta i negativno utiče na telo.
Zbog preskakanja obroka i nedovoljno konzumiranja hrane tokom dana možemo bukvalno dobiti vrtoglavicu. Možda ćete osećati vrtoglavicu, nedostatak energije ili čak osećati da ćete se onesvestiti. To je zbog pada glukoze u krvi. Kada ne hranimo mozak, telo može da dobije signale da zaustavi svoje normalne funkcije, tako da ako pokušate da povremeno postite, morate da budete sigurni da to radite kako treba – po rasporedu – i kada jedete, nadoknadite hranu izdržaćeš do kraja posta.
Prejedaš se na sledećem obroku
Kada preskočimo obroke, kasnije tokom dana bićemo skloni prejedanju. Ako obroke podelite na nekoliko manjih dnevno, telo će moći efikasnije da koristi hranljive materije. Gledajte na telo kao na mašinu za preradu hrane: ako postepeno dodajete hranu, ona će dobro obavljati svoj posao, ali ako ubacite tone hrane odjednom – recimo, nakon preskakanja obroka – neće biti delotvorna. Da biste pomogli svom telu da pravilno funkcioniše, jedite najmanje tri uravnotežena obroka dnevno – i pijte zdravo piće kada ste gladni između obroka, najvažnije je da jedete u skladu sa svojim unutrašnjim osećanjima, a ne po satu.
A kada počnemo da se osećamo kao da ne možemo da se koncentrišemo ni na šta, vreme je da pojedemo nešto hranljivo.
Kada uporno preskačete obroke, šećer u krvi vam opada, što može u velikoj meri uticati na vaše raspoloženje. Glukoza je gorivo za mozak, a kada je nema, možemo da budemo veoma neraspoloženi. Zato, ako preskočite obroke, na sledećem obroku ne treba jesti ništa, već nešto zdravo – jer oni sa nizak šećer u krvi skloni su masnoj ili slatkoj hrani, jer njihova tela počinju da žude za takvom hranom.
Ne možete zadržati izgubljenu težinu
Ako mislite da je preskakanje obroka pametan način da održite gubitak težine, razmislite ponovo. Prirodno ćete unositi manje kalorija, ali ćete verovatno želeti i pogrešne stvari i početi da grickate nezdravu hranu, što može dovesti do opasnog jo-jo efekta za vaše dijete.
Kako su vremena obroka postala nepredvidiva, telo će zadržati sve što može i neće efikasno sagorevati kalorije. Takođe može da proizvede manje leptina – hormona koji smanjuje apetit – pa će nam biti teže da kažemo kada smo siti.
Zaključak
Naravno, možete s vremena na vreme preskočiti obrok, ali ako to ne činite dosledno, to može negativno uticati na zdravlje i dovesti do nedostatka važnih supstanci u organizmu. Takođe, nećete moći da uradite ništa dobro jer ćete biti fokusirani na hranu.
Ako imate poteškoća da jedete zbog napornog rasporeda, evo nekoliko saveta za bolju organizaciju:
Planirajte obroke, ali ne morate odjednom da pripremate hranu za celu nedelju. Umesto toga, pripremite hranljiv doručak prethodne noći kako biste ga imali za sledeće jutro. Ako kuvate veliki lonac supe za večeru, spakujte sebi činiju za ručak. Imajte na umu da se mnoge zamene za obroke prave sa puno šećera i nemaju dovoljno proteina ili vlakana, pa ih kombinujte sa zdravom užinom – ponesite bananu, prirodni puter od kikirikija ili štapić celera sa humusom. Cilj je da se u svakom obroku unese između 325 do 400 kalorija, 15 do 25 grama proteina, pet grama vlakana i 10 do 13 grama zdravih nezasićenih masti.
Trikovi koji će vam suzbiti glad – šta da jedete, a rapidno mršavite
Preuzmite android aplikaciju.
