Novosadski vozači, ponekad nerešiva zagonetka sami po sebi, dobijaju još jedan zbunjujući element tokom kišnih dana. Što je oluja za barku na otvorenom moru, to je kiša za vozače Novog Sada.
Jedna od najvećih misterija modernog doba, ujedno i paradigma, jeste da su novosadske ulice kada padne kiša krcate automobilima, a u isto vreme nema slobodnih parking mesta.
Tim danima je subjektivan osećaj da prosečna novosadska porodica ima barem jedan automobil po članu. Tražiti parking u Novom Sadu tokom pljuska jeste nalik potrage za blagom, sa tim da slobodan parking za vozače ima mnogu veću vrednost.
Ništa ne može da se poredi sa doživljajem bezuspešnog tumaranja uskim uličicama, nadajući se da ste baš vi te sreće da nađete to jedno mesto za koje „jedino vi znate“, da biste saznali da za taj „štek“ zna još samo 2.000 vaših sugrađana.
Ipak tračak nade se javi kada iza „BMW X6“ vidite malo slobodnog prostora i pojurite misleći da su se vaše molitve uslišile, da bi zatim samo ugledali parkiran „Fiat Punto“. Možda se upravo u ovoj priči nalazi odgovor, zašto Srbi ne vole „Fiat“.
Slična „fatamorgana“ dešava se i kada se zavučete na dvorišni parking, jer mislite da ste videli jedno prazno mesto… postoji samo jedan problem, što je to mesto žuto.
Naučno je dokazano da ljudsko oko vidi najviše nijansi žute boje, u praistoriji to je bila zelena, kako bi mogli da prepoznamo predatore u džungli, danas je to žuta zbog uspešnog razlikovanja rezervisanog parkinga od parkinga za osobe sa invaliditetom.
Novosađani su poznati kao moralni i svesni sugrađani, ali i kod onih najmoralnijih javi se dilema da posle dvočasnog traganja za slobodnim parkingom, stanu na mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom, ali ipak nisu stanovnici našeg grada džabe poznati po lepim manirima, pa ipak to ne učine. Naravno onda za rezervisane parkinge ne postoji ta dilema, već su oni neophodna žrtva.
„Bolje da te se boje nego da te vole“ jeste slogan novosadske „Pauk“ službe, koja tokom kišnih dana „sakupi“ dovoljno vozila da može da otvori svoj autoplac.
Kada vam „Pauk“ pokupi auto, nemojte ići u Parking servis da se svađate, da nije bila zelena površina, da su izbledele žute linije… već samo platite kaznu, jer i mi i vi znamo da ste svesno preduzeli taj rizik u nedostatku boljih rešenja (parkinga). To vam je na neki način kao kad prepisujete u školi, ako prođe, prođe, ako ne, platiš ceh.
Osim nedostatka parkinga, još jedan problem koji se javlja kod Novosađana na kišne dane jeste da mnogi razviju neki oblik „demencije“. Na primer većina zaboravi da je ikada polagala obuku za vozače. Posledice mogu biti izrazitije – nepoštovanje saobraćajnih znakova, do onih manje alarmantnih – ne davanje žmigavca.
Na svu sreću uvek dobro raspoloženi sugrađani, imaju razumevanja za ovakve propuste za njihove kolege vozače, pa retko kada nastaju tenzije… I pored dobrog raspoloženja građana našeg grada, mali sudari, takozvana „čukanja“ su učestala pojava pri obilnim padavinama.
Svako se seti „Kasko“ osiguranja tek onda kada prođe kroz znak stop i malo ogrebe novog komšijinog Folcvagena. Taj incident bi možda mogao i da se prećuti, ali opet se vraćamo na novosadsku čast i poštenje, koje je nepokolebljivo!
Naravno nijedan vozač našeg grada ni ne pomišlja da sedne u auto bez Evropskog zapisnika, pa se one male nesuglasice, tipa – ko je imao prvenstvo, rešavaju prilično lako i bez nepotrebne tenzije.
Kada smo već kod tenzija, najčešće vređani vozači tokom kišne vožnje jesu taksisti. Zašto je to tako, niko ne zna, budući da oni uvek poštuju pravila i znakove u vožnji, nikada ne stanu sa sva četiri žmigavca na sred kilometarske kolone, ne sile da oni prođu po svaku cenu…
Imajući u vidu sve navedeno, postoji i faktor zvani biciklista, koji je možda i najveći neprijatelj svakog vozača, čak i kada ne pada kiša.
Tu su danas i svima „omiljeni“ građani na električnim trotinetima, koji polako, ali sigurno preuzimaju prvo mesto na lestvici najugroženijih građana od svojih kolega biciklista.
Ne smemo zaboraviti ni pešake koji tokom pljuskova vole da intenziviraju najpopularniji ekstremni sport u Novom Sadu – pretrčavanje puta, dok u susret idu vozila u punoj brzini. Tako da dementni novosadski vozači, postaju dementni reli vozači, koji na svojoj stazi pored bara i jezera koje zaobilaze, moraju da izbegavaju i sugrađane kamikaze.
Tako da ukoliko vidite kišni oblak na vremenskoj prognozi, a živite u Novom Sadu, krenite na vreme na posao, uzmite kišobran (nije sramota) i ostavite ključeve od auta kod kuće, biće bolje i vama i nama… Šalu na stranu, zaista se najviše saobraćajnih nesreća događa tokom vožnje po kiši, tako da ukoliko morate da se uputite negde kolima budite pažljivi, spremite lekove za smirenje i zapamtite i neko od vaših bližnjih je bar jednom bio biciklista.
U Novom Sadu počela najveća umetnička smotra u ovom delu Evrope
Preuzmite android aplikaciju.
