Pred nama je period u kome ćemo često imati priliku da uživamo u najfinijim zalogajima, a to znači da će i prejedanje biti česta pojava.
Ako ne razmišljate o veličini porcija, prejedanje može lako da izmakne kontroli, pa čak i da dovede do raznih negativnih zdravstvenih posledica.
Jedan od načina da vam pomognemo da tu lošu naviku kontrolišete jeste da naučite kako prejedanje utiče na vaše telo.
Evo samo nekih od štetnih efekata prejedanja:
Prejedanje može dovesti do viška telesne masti
Kada pojedemo više kalorija nego što sagorevamo, telo može da skladišti višak kalorija u obliku masti. Prejedanje stoga može dovesti do povećanja telesne masti i gojaznosti. Da biste izbegli ovaj problem, jedite umereno i uravnoteženo.
Prejedanje može poremetiti regulaciju gladi
Dva hormona koja utiču na regulaciju gladi su grelin, koji stimuliše apetit, i leptin, koji ga potiskuje. Kada neko vreme ne jedemo, nivo grelina se povećava. Kada jedemo, leptin je taj koji govori telu da je sito. Međutim, prejedanje može poremetiti ovu ravnotežu. Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masti, soli ili šećera oslobađa hormone poput dopamina koji aktiviraju centre zadovoljstva u našem mozgu. Vremenom, telo može da poveže osećaj zadovoljstva sa određenim namirnicama, koje su često bogate mastima i kalorijama. Ovaj proces može na kraju nadjačati regulaciju gladi i podstaći vas da jedete iz zadovoljstva, a ne zbog gladi. Poremećaj ovih hormona može dovesti do stalnog ciklusa prejedanja koji se može suprotstaviti umerenim unosom porcija hrane zbog kojih se osećate dobro i jedenjem sporije kako biste svom telu dali prostora da se oseća sito.
Prejedanje može povećati rizik od bolesti
Iako je malo verovatno da će povremeno prejedanje uticati na dugoročno zdravlje, hronično prejedanje može dovesti do gojaznosti, što povećava rizik od određenih bolesti. Između ostalog, gojaznost povećava šanse za srčana oboljenja i druge zdravstvene probleme, uključujući dijabetes i moždani udar. Sve ove rizike možete smanjiti ako smanjite unos visokokalorične prerađene hrane i konzumirate umerene porcije ugljenih hidrata i povrća bogatog vlaknima. 4. Prejedanje može oslabiti mozak Vremenom, prejedanje može negativno uticati na funkciju mozga. Nekoliko studija povezalo je uporno prejedanje i gojaznost sa mentalnim padom kod starijih osoba. Potrebno je više studija da bi se utvrdila veza između mentalnog pada i gojaznosti, ali ovakve informacije je dobro imati na umu.
Prejedanje može izazvati mučninu
Prejedanje može izazvati neprijatna osećanja mučnine i loše varenje. Kada pojedemo obilan obrok i počnemo da dostižemo gornju granicu kapaciteta želuca, osećamo i jedno i drugo. U težim slučajevima, mučnina može izazvati povraćanje, što pomaže telu da ublaži akutni stomačni pritisak. Iako postoje brojni lekovi koji mogu da leče ova stanja, najbolji pristup je da kontrolišete veličinu porcija i jedete sporije.
Prejedanje može izazvati prekomerno gasove i nadimanje
Previše hrane može opteretiti probavni sistem, što dovodi do gasova i nadimanja. Začinjena i masna hrana i gazirana pića su među glavnim uzročnicima gasova. Prebrzo jedenje takođe može izazvati gasove i nadimanje. Zato ćemo ponoviti savet koji štedi – jedite umereno i jedite polako.
Prejedanje uspavljuje
Nakon prejedanja, mnogi ljudi postaju tromi ili umorni. Dešava se da šećer u krvi padne ubrzo nakon što smo pojeli obilan obrok. Nizak nivo šećera u krvi je obično povezan sa simptomima kao što su pospanost, tromost, ubrzan rad srca i glavobolja. Iako je ova pojava, nazvana reaktivna glikemija, najčešća kod ljudi sa dijabetesom koji sebi daju previše insulina, kod nekih se javlja kao rezultat prejedanja. U zaključku, lako je prejesti se i moguće je da ćete tokom slavljenog decembra ponekad preći granicu, ali je važno da prejedanje ne postane deo vaše svakodnevice jer može naštetiti vašem organizmu na različite načine.
Stižu praznici, kao i opasnost od prejedanja: Posledice mogu da budu katastrofalne
Preuzmite android aplikaciju.
