Naša velika, prostrana ravnica zvana Vojvodina, poseduje dve niže planine – Vršačke planine i Frušku goru. Iako obe odišu optimizmom i mirom, Fruška gora je znatno posećenija.
Frušku goru karakteriše veoma bogata i raznovrsna flora, o tome govori činjenica da čak preko 1000 vrsta biljaka raste u užoj zoni Nacionalnog parka, dok taj broj u zaštićenoj zoni prelazi cifru od 1500 vrsta. Upravo zbog toga Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim planinama u Srbiji.
Flora Fruške gore
U raznovrsni biljni svet spadaju: golosemenice, paprati, skrivenosemenice, gljive i raznovrsno lekovito bilje.
Poseban akcenat je na gljivama, njihova raznovrsnost je velika (čak preko 400 vrsta), međutim, njihovo branje podrazumeva oprez i stručnost.
Jestive gljive na Fruškoj gori su: sunčanica, paprena mlečnica, lisičarka, poljska rudnjača, šumska rudnjača, vrganj, kripavac.
Smrtonosno otrovne gljive su: zelena pupavka i panterovka.
Lekovito bilje je vekovima unazad bilo glavno sredstvo protiv bolesti, iako je medicina mnogo uznapredovala, ono se i dalje koristi.
Preko 700 vrsta lekovitog bilja pustilo je svoje korene na Fruškoj gori, najčešće su to divlje vrste ili gajene biljke.
Skrivenosemenice su najbrojnije, u njih spadaju: pavit, rizomi, sasa, kukurek, gorocvet, žalfija, lavanda, ruzmarin, nana, ruže, lale, orhideje, mahunarke, zevalice, glavočike, bela rada, maslačak. Među njima su i trave: pšenica, raž, ječam, sirak, trska, pirevina, obična rosulja, šilj, popino prase…
Najveće bogatstvo Fruške gore čine šume, pašnjaci i livade. Dok su pašnjaci pogodni za uzgajanje gljiva, livade su prepune mirisnog cveća zbog čega su i pogodne za razvoj pčelarstva.
Kada govorimo o šumama, Fruška gora poseduje listopadne šume i četinarske. Zastupljenije su listopadne šume, među kojima se nalaze: bukva, hrast, cer, grab, crni jasen, vrba i topola.
Kako bi se povećao biodiverzitet Fruške gore, zasađeno je mnoštvo kestena nedaleko od odmarališta Testera. Danas se to područje naziva “Dolina kestena”.
Fauna Fruške gore
Pored raznovrsnog biljnog sveta na Fruškoj gori, tu je i bogat životinjski svet. Sisara ima čak 60 vrsta (38 zaštićenih), od krupnih do sitnih. Krupni sisari su dominantniji, među njima se nalaze: jelen, šakal, srna, divlja mačka, muflon, lasica, divlja svinja, kuna, zec… Međutim, tu su vodozemci: žabe, daždevnjaci, žabe krastače i mrmoljci i gmizavci: kornjače, zmije i gušteri.
Najmanja žaba u Evropi (crvenotrbi mukač) nastanjena je na Fruškoj gori, interesantan podatak zar ne?
Najdominatnije životinje su ptice – glavni simbol slobode. Njih ima čak 220 vrsta, to su ptice selice i grabljivice ( orao krstaš, kratkoprsti kobac, patuljasti orao i stepski soko).
Preuzmite android aplikaciju.
