Piramide svojim izgledom ne prestaju da intrigiraju, međutim arheolozi sada otkrivaju koje artefakte najčešće pronalaze u drevnim građevinama koje su gradile Maje.
Širom Mezoamerike, drevni narod Maja izgradio je na stotine dobro poznatih i dokumentovanih piramida u periodu od 1 000. godine pne, do 1 500. godine ne.
Njihov spoljni izgled i načini gradnje decenijama su detaljno ispitivani – ali šta se tačno nalazilo u njima?
Često prepravljane matruške
Arheolozi koji se bave ispitivanjima piramida koje su sagradile Maje, navode da su unutar zidova piramida nalazili neobične konstrukcije koje formom podsećaju na matruške – unutar veće piramide pronašli bi ostatke manje.Kao najpoznatiji primer ove prakse prilikom gradnje, navodi se piramida El Kastilja uČičen Ici.
Profesor sa Univerziteta u Meksiku Andres Tehero-Andrade objašnjava ovu neobičnu pojavu činjenicom da Maje prilikom naseljavanja prethodno napuštenih naselja nisu uništavale već postojeće strukture, već su gradile nove piramide iznad starijih.Ova praksa nije bila svojstvena samo Majama, već je zabeležena i kod drugih civilizacija.
Denis Argote, istraživač sa Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju u Meksiku, dodaje da je postojala i još jedna varijacija koja je podrazumevalaizgradnju hrama na vrhu starije verzije piramide. Prema njegovim rečima, ovo nije bila neuobičajena praksa u pred-kolumbovskom dobu, i dodaje da su mnoge građevine tokom vekova doziđivane, prepravljane ili ponovo građene nakon nekog nemilog događaja.
Svrha otkriva sadržaj
Maje su određene piramide koristiliu ritualne prakse, dok su druge služile kao grobnice u kojima su sahranjivani vladari ili članovi višeg staleža.Od predmeta koji su pothranjivani zajedno sa pokojnikom na njegovom putu u zagrobni život, arheolozi su najčešće pronalazili maske i perle od žada, sečiva sačinjena od opsidijana, kao i ražine bodlje – koje su smatrane simbolom samopožrtvovanja.
Autor Majkl Kuk, u svojoj knjizi koja se bavi Majama objašnjava da je ovaj drevni narod ražine bodlje „provlačio“ kroz uši, obraze, usne, jezik i penis. Potom bi prolivenom krvlju premazivali svoje idole.
Posebnu vrednost za njih su takođe imali i predmeti od žada. Maje ovaj zeleni poludragi kamen nisu cenile samo zbog svoje dragocenosti i lepote, već i zbog simbolike koji je ovaj kamen imao za njih.Kako studija iz 2005. godine navodi, oni su ga povezivali sa kukuruzom, vladavinom i vetrom. Stoga, ne čudi činjenica da je on bio neizostavni deo pogrebnih obreda, ritualnih prizivanja bogova i predaka.
Natpisi i kalendari
Još jedan skup nalaza zauzima posebno mesto u procesu proučavanja njihovih piramida: kalendari i natpisi. Na primer, piramida na mestu San Bartolo, u severnoj Gvatemali, sadrži fragment za koji naučnici pretpostavljaju da jenajraniji primer kalendara kod Maja, stariji više od 2 000 godina.
Još jedan od artefakata vredan pomena je i masivni natpis koji sadrži više od 2 000 znakova koje su Maje koristile. Nalaz je nađen na stepeništu piramide u Kopanu, koja se nalazi u Hondurasu. Maje su koristile sistem pisanja koji je ponekad nazivan „majanskim hijeroglifom“ koje naučnici mogu da čitaju.
Nalazi artefakata unutar piramida predstavljaju dragocen izvor podataka za proučavanje njihovog bogatog društvenog i kulturnog života. Predmeti protkani simbolima ove drevne civilizacije, majanskim pismom i autentičnošću, govore priče o veličanstvenom narodu Maja koji je vremenom nestao.
Jermakov: Rusija nadmašila SAD u razvoju hipersoničnog oružja
Preuzmite android aplikaciju.
