Iako ih svi dobro znamo, ponekad se valja podsetiti svih onih običaja vezanih za najradosniji hrišćanski praznik koji nam predstoji.
Šta su Detinjci?
Detinjci se proslavljaju tri nedelje pred Božić. Nakon što se pravoslavna porodica vrati sa bogosluženja običaj je da odrasli vežu svoju ili tuđu decu nekim kaišem, gajtanom ili bilo kakvim kanapom.
Ovo vezivanje simbolizuje čvrste porodične odnose, međusobno slaganje i pomaganje u raznim životnim prilikama. Deca se vezuju jednim delom za ruke i noge, a drugim delom za neki nameštaj (stolove i stolice) i da bi ih roditelji oslobodili moraju da im odrecituju neku pesmicu ili nešto odglume i otpevaju.
Šta su Materice i Očevi?
Materice se praznuju drugu nedelju pred Božić, a očevi poslednju nedelju pred Božić. Na oba praznika deca porane i unapred pripremljenim kanapom zavežu majku ili oca za noge u zavisnosti koji praznik se praznuje. U oba slučaja običaj je da se majka i otac prave da ne znaju zašto su vezani, a onda deci dele poklone kako bi ih “oslobodili“.
Tucindan?
Tucindan se slavi dva dana pred Božić. Na ovaj praznik se kolje i redi pečenica za Božić. Ovaj dan se zove Tucindan jer se nekada pečenica “tukla“ kako bi se zaklala i pripremila za trpezu. Verovanje kaže da na Tucindan ne valja tući decu jer će cele godine biti nevaljala ukoliko to uradite.
Badnji dan?
Dan uoči Božića, na koji se seče badnjak i unosi u kuću. Već ujutru u ranu zoru sa pucanjem iz pušaka domaćini javljaju da su pošli u šumu po badnjak, a domaćice za to vreme prave posnu trpezu za taj dan i mrsnu za naredni.
Šta je badnjak?
Badnjak je mlado hrastovo drvo ili cerovo drvo. Kada domaćin ide u potragu za njime on obično bira mlad i prav cer, a ako njega nema onda bira hrast.
Badnjak treba da bude dovoljno velik da bi ga domaćin na ramenu poneo kući. Običaj je da se domaćin, kada odabere odgovarajući badnjak, okrene prema istoku tri puta se prekrsti, pomene Boga svoju slavu i Božić te krene da ga seče.
U nekim drugim krajevima običaj je da se badnjak pozdravi i da mu se čestita Božić, pre nego što krene da se seče.
Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca ukoso sa istočne strane, a šta ne uspe da se preseče sekirom završava se lomljenjem i uvrtanjem. Takođe, odsečeno drvo ne sme da zapne za neko drugo drvo nego se veruje da bi trebalo da padne na pod.
Na kraju, kada se banjak donese kući stavlja se pored ulaznih vrata uz kuću gde ostaje sve do uveče. Ovo drvo zapravo simboliše ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u pećini kada se Hristos rodio.
Badnje veče?
Kada padne mrak domaćin sa svojim sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Oni na ulasku u kuću izgovaraju „Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!“ Na šta domaćica i ženska deca sipaju po pečenici i domaćinu zob i pšenicu, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Nakon toga unosi se badnjak, sa istim odgovorom i običajima, a zatim i slama. Slama se posipa po čitavoj kući, a domaćica u slamu koja se nalazi ispod stola na kome se večera ubacuje razne slatkiše, igračke i poklone, a zatim se seda i posno večera.
Doduše, ovi običaji nisu svugde isti. Kod nas se češće srećemo sa običajem da domaćica prospe slamu po kući i po njoj razbaca slatkiše i orahe, a deca za njom idu kao za kvočkom i pijuču, te skupljaju iste, ili ih ona daruje njima.
Božić?
Božić je najradosniji praznik kod Srba. Praznujemo ga čitava tri dana. Na božićno jutro na pravoslavnim crkvama zvone sva zvona, ukućani odlaze na liturgiju u najsvečanijim odelima i pozdravljaju se i otpozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!“ i “Vaistinu se rodi!“ Ovim pozdravom vernici se pozdravljaju sve od Božića do Bogojavljanja. Tada se lomi česnica. Česnica je u većinskim delovima Srbije napravljena samo od brašna, vode i soli, dok se na prostoru Vojvodine pravi slatka česnica koja svojom strukturom i ukusom veoma podseća na baklavu.
Položajnik?
To je gost koji se u dogovoru sa domaćinom ili slučajno pojavljuje na božićno jutro. On se posebno dočekuje od strane domaćina i domaćice i odlazi do šporeta. On otvara vrata na šporetu, džara vatricu i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj!“
Položajnik zapravo predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli na poklonjenje kada se Hristos rodio. Smatra se da je položajnik osoba koja će čitave te godine donositi sreću u kuću.
Ne morate nužno ispoštovati sve ove običaje, ali je bitno da uživate u radosti makar jednog od njih, te da dopustite da vas ponese praznični duh!
„Misteriozna kuća“ povezana je sa Petrovaradinskom tvrđavom – evo šta smo saznali o njoj
Preuzmite android aplikaciju.
