Da bi se prilagodili uslovima u okruženju, evolucija nekada transformiše organizme u jednostavnije forme.
Evolucija je izuzetno složen mehanizam, u čije mnoge tajne naučnici još uvek nisu uspeli da proniknu. Ipak, ono što je svima poznato je da je ona uspela tokom stotina miliona godina da razvije složene karakteristike kod organizama. Ali, da li ona može nekada da se „varati unazad“ – i da opet pretvori složenije forme u njihove prethodne oblike?
Stručnjaci tvrde da postoji fenomen poznat i kao regresivna evolucija, prema kom organizmi mogu da izgube složene karakteristike i da se jednostavno rečeno, vrate na staro. Međutim, ovo i dalje ne znači da se evolucija kreće unazad, jer kako biolog Vilijam R. Džefri sa Univerziteta Merilend tvrdi za Live science: „Šanse da će proces evolucionih promena biti… preokrenut na isti način su veoma male.“
Šta je u stvari regresivna evolucija?
Ova regresija pre svega podrazumeva gubitak prethodno razvijenih oblika složenosti, a ekstremni primer se najbolje ogleda u parazitskoj vrsti dupljara Myxozoa, koji imaju jednostavnu anatomiju tj. nemaju usta, nervni sistem, creva i imaju malo genoma. A za koje se nakon početnog mišljenja da predstavljaju jednoćelijske protozoe ispostavilo da su samo „nazadovele“ od žarnjaka – jer im određene karakteristike nisu bile potrebne za parazitski oblik života.
Dakle, iako ovo nekome može delovati kao da su se morfološki vratili na prethodnu fazu evolucije jer su bliski jednoćelijskim organizmima, istina je da evolucija ne nazaduje u tom smislu da pravi korake unazad i da se vraća na u potpunosti na ono kako je nekada bilo.
Dobar primer za objašnjenje ovog procesa jesu ribe iz pećine koje su izgubile oči, ovaj „povratak“ ne znači da su one sada iste kao njihovi iskonski preci, već da je oko izgubilo određene funkcije jer im u tami nisu ni potrebne. Pored toga one su u praznim dupljama iskoristile prostor i razvile organe koje beleže vibracije, što im omogućava da budu svesne dešavanja iz njihove okoline.
Deo razloga zašto evolucija ne ide unazad je i taj što adaptacije vode ka drugim promenama, objasnio je biolog Brajan Golding sa Univerziteta Mekmaster u Ontariju: „Ako ste napravili promenu… fino ćete podesiti tu adaptaciju, a ta adaptacija će stupiti u interakciju sa drugim genima“, rekao je Golding. „Sada, ako preokrenete tu jednu promenu, svi ostali geni će i dalje morati da se menjaju da biste preokrenuli evoluciju.“
Nova studija sa Harvarda otkrila: Jelovnik koji produžava život
Preuzmite android aplikaciju.
