Da Rusija bude isljučena iz međunarodne finansijske mreže SWIFT postalo je verovatnije nakon što se i Kipar saglasio sa tim predlogom.
Ranije je Ukrajina već podržala tu ideju.
Podsetimo, bilo je još poziva da se Rusija isključi iz sistema koji olakšava prekogranična plaćanja.
Smatra se da će to povećati pritisak na ruska preduzeća i njenu ekonomiju i da će to zapravo biti bolna sanckija, piše Telegraf Biznis.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, je takođe razgovarao sa Italijom, Nemačkom i Belgijom – gde je sedište SWIFT-a.
Iako je manja evropska nacija, podrška Kipra je značajna jer je glavna destinacija za ruske investicije.
SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) globalna je finansijska žila kucavica koja omogućuje nesmetan i brz transfer novca preko granica.
Funkcioniše kao sistem za brzu razmenu poruka kojima se korisnici obaveštavaju kada je novac poslat i kada je legao na račun.
Uspostavljen je 1973. godine u Belgiji i povezuje 11.000 banaka i institucija u više od 200 zemalja.
Kroz njega dnevno prođe više od 40 miliona poruka o 1.000 milijardi dolara transakcija kompanija i vlada.
Smatra se da ruska plaćanja čine više od jedan posto poruka.
Ko ga kontroliše?
SWIFT su zajedno uspostavile američke i evropske banke kako nijedna od njih ne bi razvila sopstveni sistem i time stekla monopol na prekogranične novčane transfere.
Mreža je danas u zajedničkom vlasništvu više od 2.000 banaka i finansijskih institucija.
Nadzire je belgijska centralna banka u partnerstvu s vodećim centralanim bankama iz celog sveta, uključujući američki FED i britansku centralnu banku.
SWIFT svojim članicama omogućuje sigurnu međunarodnu trgovinu i ne bi trebalo da zauzima stranu u sukobima.
Međutim, Iranu je zabranjen pristup SWIFT-u 2012. godine u sklopu sankcija zbog nuklearnog programa.
Izgubio je gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 odsto spoljne trgovine.
SWIFT je saopštio da nema uticaj na sankcije i da svaka odluka o njihovom uvođenju ostaje na vladama.
Kako bi isključenje uticalo na Rusiju?
Ruske kompanije izgubile bi pristup uobičajenim i trenutnim transakcijama koje SWIFT omogućuje i teško bi naplaćivale svoje vredne energente i poljoprivredne proizvode.
Banke bi verovatno morale da posluju direktno jedna s drugom, što bi izazvalo kašnjenja transakcija i dodatne troškove i na kraju bi to ruskoj vladi uskratilo prihode.
Rusija je zamalo ostala bez pristupa SWIFT-u nakon što je 2014. pripojila Krim. Moskva je tada poručila da bi taj potez bio jednak objavi rata.
Zapadni saveznici nisu sproveli tu pretnju u delo, ali je Rusija nakon toga odlučila da razvije svoj sistem prekograničnog transfera novca, koji je još u razvoju.
Kako bi se pripremila za takvu sankciju, ruska vlada uspostavila je Mir, Nacionalni sistem za kartična plaćanja, ali trenutno ga koristi vrlo malo zemalja.
Veliki rizik
Isključenje Rusije iz SWIFT-a naštetilo bi kompanijama koje izvoze robu u Rusiju i kupuju je od nje, posebno u Nemačkoj.
Bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin procenio je da bi isključenje Rusije iz SWIFT-a moglo da smanji njen BDP za pet posto, piše Telegraf Biznis.
Pitanje je i bi li blokada pristupa SWIFT-u na duži rok uticala na rusku privredu.
Ruske banke mogle bi da preusmere plaćanja preko zemalja koje Moskvi nisu uvele sankcije, poput Kine, koja ima svoj sistem plaćanja.
Kompanije s potraživanjima prema Rusiji bile bi pak prisiljene da pronađu alternativne kanale naplate.
Rizik haosa u međunarodnom bankarskom sistemu jednostavno je preveliki, kažu stručnjaci.
Preuzmite android aplikaciju.
