Унеско, специјализована агенција УН за образовање, науку и културу основана је 1945. године. с циљем да се оствари интелектуална и морална солидарност човечанства, као средство за изградњу трајног мира.
ПРИВАТНО:
КОСТУР ЛИСТА СВЕГА (3)
Кратки историјат:
Унеско, у историји дугој 75 година, помаже развој и доступност квалитетног образовања за све, повезује научну и интелектуалну сарадњу, штити културно наслеђе и подстиче интеркултурално разумевање, брине о заштити слободе изражавања, али и о заштити и очувању животне средине и истиче хумане вредности света у коме живимо. Унеско се залаже за примену политика које доприносе одрживом социјалном, еколошком и економском развоју.
Република Србија је чланица Унеска од 20. децембра 2000. године. СФРЈ је била део пионирског рада Организације као чланица од 31. марта 1950. године, када је основала и своју прву националну комисију за Унеско. Република Србија активно учествује у раду Организације, привржена је принципима плурализма, деполитизације, културне разноликости, толеранције и дијалога, што континуирано показује својим деловањем у Извршном савету Унеска, чији је актуелни члан, у мандату 2019-2023, и као члан ужег тела, Бироа Извршног савета.
Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском, као саветодавно тело Владе за области у надлежности Унеска, чије оснивање је предвиђено Уставом Унеска, образована је 2007. године, а од 2015. године је на њеном челу председник проф. др Горан Милашиновић.
Република Србија подржава глобалне приоритете и програмске активности у главним областима у надлежности Унеска – образовања, науке, културе, информација и комуникација, које су повезане и са темама на агенди УН, попут одрживог развоја и спровођења Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године Република Србија је потписница готово свих релевантних конвенција чији је депозитар Унеско, и, уз диверзификовани приступ у сарадњи, учествује у раду бројних иницијатива, међународних и међувладиних програма, као што су Међувладин хидролошки програм – ИХП, Програм „Човек и биосфера” – МАБ, Програм „Управљање друштвеним променама – МОСТ “, Међународни програм за геонауке и геопаркове, Међународни програм основних наука, Међународни програм за развој комуникација (ИПДЦ), „Информације за све” (ИФАП), и други.
Генерална директорка Унеска, Одри Азуле, посетила је Републику Србију 12-13. септембра 2019. године, поводом Међународног саветодавног састанка у области медијске и информационе писмености у Београду, који су заједнички организовале релевантне институције Србије и Унеска.
Република Србија и Унеско:
Од посебне важности за Републику Србију је заштита укупне српске културне баштине на Косову и Метохији, на чијој територији се налази 458 непокретних културних добара, од чега је 61 добро од изузетног значаја за Србију.
На Косову и Метохији налази се 1.300 цркава и манастира, који чине културно наслеђе српског народа првог реда. Оно што ове споменике културе разликује од других, јесте да су живи, тј. у њима се одржавају службе, имају своје власнике и своје духовнике и у томе лежи комплексност њихове заштите.
Србија се у Унеску залаже за спречавање све чешћих покушаја прекрајања историје и преузимања културне баштине мотивисане политичким разлозима и тежњама. После погрома 2004. године, прва Донаторска конференција за порушене и оштећене споменике на Косову и Метохији је била организована под окриљем Унеска (2005). У обнови споменика учествовали су и Савет Европе, Европска унија и друге међународне организације, према посебном програму који је предложио Унеско. Сходно Конвенцији о заштити светске културне и природне баштине коју је потписала, Србија се обавезала да се стара о светској баштини на својој територији, међу којима су и четири споменика на Косову и Метохији, који су 2006. године уписани на Листу светске баштине у опасности.
Уважавајући племениту мисију Унеска, Република Србија ће наставити да се залаже против политизације и изазивања нових подела унутар самог Унеска. На 38. заседању Генералне конференције Унеска 2015. године није усвојен нацрт резолуције о пријему тзв. Косова у чланство Организације. То је био први пут у историји Унеска да захтев за пријем буде одбијен, али и први пут да је разматран предлог да део територије једне државе чланице, који је под управом УН, буде примљен у пуноправно чланство Унеска.
Добра и елементи Републике Србије под заштитом Унеска
• На Листи светске баштине Унеска, листи највреднијих добара светског културног и природног наслеђа, налазе се:
1. „Стари Рас и Сопоћани” (1979)
Стари Рас и Сопоћани су серијско добро које се састоји од четири одвојене компоненте које се налазе у Рашкој области јужне Србије: манастир Сопоћани, манастир Ђурђеви ступови, црква Светих апостола Петра и Павла (Црква Светог Петра) и археолошко налазиште средњег века. Град Рас. Импресивна збирка од три црквена споменика од 10. до 13. века еминентно илуструје рађање уметничке делатности у средњовековној Србији, која је достигла највише стандарде у уметности и култури Византијског царства и региона Централне и Југоисточне Европе. Јединствени архитектонски комплекс који чине бројни објекти у Старом Расу (Старом Расу), који се налази на раскрсници источних и западних утицаја, сведочи о периоду од 12. до раног 14. века када је антички град био прва престоница српске државе.
Стари Рас и Сопоћани су серијско добро које се састоји од четири одвојене компоненте које се налазе у Рашкој области јужне Србије: манастир Сопоћани, манастир Ђурђеви ступови, црква Светих апостола Петра и Павла (Црква Светог Петра) и археолошко налазиште средњег века. Град Рас. Импресивна збирка од три црквена споменика од 10. до 13. века еминентно илуструје рађање уметничке делатности у средњовековној Србији, која је достигла највише стандарде у уметности и култури Византијског царства и региона Централне и Југоисточне Европе. Јединствени архитектонски комплекс који чине бројни објекти у Старом Расу (Старом Расу), који се налази на раскрсници источних и западних утицаја, сведочи о периоду од 12. до раног 14. века када је антички град био прва престоница српске државе.
Критеријум (I): Манастир Сопоћани је познат по изузетном квалитету декоративних фресака. Фреске у припрати, која се отвара ка две истурене капеле, представљају вредан историјски запис о породици ктитора овог манастира. Пластичност ових композиција, углавном рађених у 13. веку, сведочи о виталности византијске уметности у време када је Цариград био у рукама крсташа. Композиција фресака које красе цркву Светог Ђорђа у манастиру Ђурђеви Ступови оригинална је у обради ликова у маниру икона и инспирисана је античком уметношћу. Црква Светог Петра, седиште епископа рашког, такође је била украшена фрескама углавном у 13. веку.
Критеријум (III): Древни град Рас црпио је снагу из свог положаја на раскрсници и обогаћен је кроз контакт са источним и западним утицајима. Његови бројни споменици чине јединствен архитектонски комплекс који сведочи о периоду када се у Старом Расу налазила престоница српске државе. Ове грађевине, подигнуте највећим делом између 9. и 11. века, својом планском и сликовитом декорацијом изражавају архитектонски интерес који је карактеристичан за Рашку школу.
Аутентичност:
Комплетан и нетакнут скуп атрибута преноси изузетну универзалну вредност Старог Раса и Сопоћана, укључујући њихове форме и дизајн, материјале и супстанцу, као и употребу и функције. Сви конзерваторско-рестаураторски радови изведени су у оригиналним материјалима и традиционалним техникама и не угрожавају аутентичност споменика. Уз њих је приложена детаљна архитектонска, уметничка, археолошка и историјска документација која оправдава њихов избор и гарантује њихову аутентичност.
Захтеви заштите и управљања:
Власник три црквена споменика у серијском добру је Српска православна црква, а власник археолошког налазишта Стари Рас (укључујући тврђаву Градину и доњи град Трговиште) је држава. Власник највећег дела површине обухваћене тампон зоном је Република Србија. Стари Рас и Сопоћани имају највиши степен правне заштите у Републици Србији, установљен Законом о културном наслеђу из 1994. године. Подручје око Старог Раса и Сопоћана је додатно заштићено Пределом Рас-Сопоћани од изузетног интереса (1995) и Просторним планом Републике Србије (Службени гласник РС, јун 1996). Управљање имовином је у надлежности Српске православне цркве и Владе Републике Србије. Одржавање споменика финансирају Српска православна црква, Република Србија и општина оближњег града Новог Пазара. Надлежност је подељена између неколико државних институција, укључујући Завод за заштиту споменика културе Србије за превентивну заштиту, конзервацију, рестаурацију и презентацију; Завод за заштиту споменика културе Србије, Археолошки институт и Музеј Рас у Новом Пазару за археолошка истраживања; и Музеј Рас у Новом Пазару за одржавање археолошких локалитета и чување археолошког материјала. Сви пројекти конзервације и рестаурације манастира и заштићених подручја подлежу сагласности, верификацији и праћењу од стране стручне комисије надлежног за Стари Рас и Сопоћане, агенције Министарства културе Србије. Завод за заштиту споменика културе Србије је одговоран за израду плана управљања, који је у току од 2010. Идентификовани су кључни индикатори за праћење добра, иако не постоји формални програм праћења.
2. „Манастир Студеница” (1986)
Манастир Студеницу је крајем 12. века основао Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, убрзо након абдикације. То је највећи и најбогатији српски православни манастир. Његова два главна споменика, Богородичина црква и Црква краља, обе изграђене од белог мермера, чувају непроцењиве колекције византијског сликарства из 13. и 14. века.
Изванредна универзална вредност
Кратка синтеза
Манастир Студеница, који се налази у Рашком округу у централној Србији, највећи је и најбогатији православни манастир у Србији. Основао га је у близини реке Студенице крајем 12. века Стефан Немања, познат и као Свети Симеон, који је основао средњовековну српску државу. У овом манастиру почивају његови остаци, као и остаци његове супруге Анастасије и првог српског краља Стефана Првовенчаног. Ту је најмлађи син Стефана Немање, Свети Сава Немањић, покренуо самосталну Српску православну цркву 1219. године и написао прво књижевно дело на српском језику. Два главна споменика комплекса, Богородичина црква и Краљева црква, садрже непроцењиве колекције византијских слика из 13. и 14. века. Студеница је постала најзначајнији манастир у Србији, а таква је и остала до данас.
Студеница је изузетан и добро очуван пример манастира Српске православне цркве. Ограђен скоро кружним зидом ојачаним са две утврђене капије, има низ изузетних споменика, укључујући главну цркву у центру и манастирске објекте дуж зида који га окружује. У околини манастира налазе се цркве и испоснице, као и каменоломи и остаци насеља за раднике који су копали и обликовали мермер од којег је саграђена Богородичина црква.
Богородичина црква, која је служила као узор осталим манастирским црквама у региону, подигнута је у препознатљивој Рашкој школи источно-средњовековне црквене архитектуре која је спојила романички и византијски стил. Спољашњост поткуполне једнобродне цркве подсећа на италијанске романичке катедрале, док унутрашње зидне слике у наосу и светилишту одражавају трендове монументалног сликарства који је настао након пада византијске престонице Константинопоља у руке крсташа. Окарактерисане новим концептом простора и новом експресивношћу, ове слике представљају прекретницу у историји и византијске и западне уметности.
Краљеву цркву скромног размера основао је 1314. године краљ Милутин, који је од познатих солинских сликара Михаила и Евтихија наручио фрескама украсити унутрашњост цркве. У Краљевој цркви ови дворски сликари створили су најсавршенији израз свог стила. Њихов изузетан Циклус Богородичиног живота спада међу водећа дела византијске уметности, а његова густина облика, волуметријски приказ лица, као и јарке боје, сенке и светлост су савршено изведени за секунду.
Критеријум (I): У Краљевој цркви се налазе најлепше фреске Михаила и Евтихија, познатих сликара из Солуна. Недуго након што је црква изграђена, осликали су циклус Богородичиног живота, који је међу водећим делима византијске уметности. Након што су радили у Перивлептовој цркви у Охриду и осликали низ српских цркава за краља Милутина (Богородице Љевишке, Жичке, Старог Нагоричина, Грачанице и др.), ови сликари су нашли најсавршенији израз свог стила. у студеничкој краљевој цркви. Са истицањем светлим бојама, сенкама и светлошћу изведеним а сеццо, густина форми и волуметријски приказ лица комбиновани су са запањујућом изведбом, чије је савршенство веома блиско иконама.
Критеријум (II): Богородичина црква је послужила као узор осталим црквама грађеним у препознатљивом стилу званом Рашка школа, која представља посебан огранак у источној средњовековној црквеној архитектури. Овај краљевски маузолеј је имитиран у Бањској, Дечанима и Светим арханђелима призренским. Зидне слике наоса и светилишта, изведене 1208-1209, су међу првим примерима „монументалног стила“ који се појавио у разним крајевима након пада Цариграда 1204. године под крсташем. Ове слике, које карактерише нови концепт простора и нова експресивност, представљају суштинску прекретницу у историји не само византијске, већ и западне уметности. Са истицањем светлим бојама, сенкама и светлошћу изведеним а сеццо, густина форми и волуметријски приказ лица комбиновани су са запањујућом изведбом, чије је савршенство веома блиско иконама.
Критеријум (IV): Студеница је изузетан пример манастира у Српској православној цркви. Имао је срећу да сачува не само низ изузетних споменика (цркве, трпезарије, монашке конаке од 13. до 18. века) унутар свог кружног зида, који има две утврђене капије, већ и изузетно значајно окружење. У заштићеној зони налази се мноштво цркава и испосница, каменолома мермера из којих су извучени блокови за цркву Богородице и остаци средњовековног насеља за каменоломе и каменорезаце.
Критеријум (VI): Студеница представља врхунац српске историје. У манастиру се налазе мошти првог српског владара и ктитора Студенице Светог Симеона, мошти његове супруге Анастасије, као и остаци, плаштаница и ковчег првог српског краља Стефана Првовенчаног (Стефана Првовенчаног). Овде је Свети Сава Немањић, најмлађи ктиторов син, написао прво књижевно дело на српском језику. Одавде је основао и Српску православну цркву, која је стекла независност од Васељенске патријаршије. Све до 19. века, Студеница је остала симбол ове културе, донекле на исти начин на који је Рилски манастир (уврштен на листу светске баштине 1983. године) био онај бугарске културе.
Интегритет:
Сви елементи који одржавају изузетну универзалну вредност манастира Студеница налазе се у границама имања од 1,16 ха. Постоји и велика тампон зона од 269 ха. Имовина је стога адекватне величине да обезбеди потпуну репрезентацију карактеристика и процеса који преносе њен значај. Стање очуваности свих споменика, посебно веома деликатног зидног сликарства, је добро и њихово стање стално прате релевантни стручњаци. Конзерваторско-рестаураторски радови у егзонартексу Богородичине цркве били су у служби враћања првобитног изгледа и претходила су им озбиљна археолошка и архитектонска истраживања. Имовина не трпи прекомерно штетне последице развоја и/или занемаривања.
Аутентичност:
Комплетан и нетакнут скуп атрибута преноси изузетну универзалну вредност манастира Студенице, укључујући његове форме и дизајн, материјале и супстанцу, као и употребу и функције. Сви конзерваторско-рестаураторски радови изведени су у оригиналном материјалу и традиционалној техници и ни на који начин не угрожавају аутентичност споменика. Уз њих је приложена детаљна архитектонска, уметничка, археолошка и историјска документација која оправдава њихов избор и гарантује њихову аутентичност.
Захтеви заштите и управљања:
Власник имовине је Српска православна црква, а власник већине подручја обухваћених тампон зоном је Република Србија. Манастир Студеница има највиши степен правне заштите у Републици Србији, установљен Законом о културном наслеђу из 1994. године. Манастирско подручје је додатно заштићено Просторним планом посебне намене Парка природе Голија и Резервата биосфере Голија – Студеница (МАБ); Службени гласник Републике Србије, број 16/2009; Просторни план општине Краљево (у припреми); и Мастер план изградње и просторног уређења заштићене околине манастира Студеница (у припреми). Управљање имовином је у надлежности Српске православне цркве и Владе Републике Србије. Одржавање имовине финансирају Српска православна црква, Република Србија и општина оближњег града Краљева. Надлежност је подељена између неколико државних институција, укључујући Завод за заштиту споменика културе Србије и Регионални завод за заштиту споменика културе Краљево за превентивну заштиту, конзервацију, рестаурацију и презентацију; Завод за заштиту споменика културе Србије за археолошка истраживања; и Завичајни музеј у Краљеву за чување археолошког материјала.
Сви пројекти конзервације и рестаурације манастира и заштићених подручја подлежу одобрењу, чишћењу и праћењу од стране стручне комисије надлежне за манастир Студеницу, која је агенција Министарства културе Србије. Завод за заштиту споменика културе Србије је одговоран за израду плана управљања, који је у току од 2011. Идентификовани су кључни индикатори за праћење добра, иако не постоји формални програм праћења.
Одржавање изузетне универзалне вредности манастира Студенице током времена захтеваће завршетак, одобравање и спровођење плана управљања имовином, Просторног плана општине Краљево и Мастер плана изградње и зонирања заштићеног околног подручја манастира Студеница; спровођење формалног програма праћења; и решавање познатих претњи и ризика по имовину, укључујући притисак на животну средину, број становника и акумулацију воде у близини манастира.
3. „Гамзиград-Ромулијана” (2007)
Касноримски утврђени дворски комплекс и меморијални комплекс Гамзиград-Ромулијана, Галеријева палата, на истоку Србије, наручио је цар Кај Валерије Галерије Максимијан, крајем 3. и почетком 4. века. Био је познат као Феликс Ромулијана, назван по царевој мајци.
Локалитет се састоји од утврђења, палате у северозападном делу комплекса, базилике, храмова, топлих купатила, меморијалног комплекса и тетрапилона. Група објеката је јединствена и по преплитању свечаних и меморијалних функција.
Изванредна универзална вредност
Гамзиград-Ромулијана је касноримска палата и меморијални комплекс саграђен крајем 3. и почетком 4. века, по налогу цара Галерија Максимијана. Јака утврђења палате су алузија на чињеницу да су тетрархијски цареви били високи војсковође. Просторни и визуелни односи између палате и меморијалног комплекса, где се налазе маузолеји цара и његове мајке Ромуле, су јединствени.
Критеријум (III): Утврђења, палата и меморијални комплекс јединствено су сведочанство о римској градитељској традицији прожетој идеолошким програмом Друге тетрахије и самог Галерија као њиховог градитеља.
Критеријум (IV): Група објеката која чини архитектонски комплекс цара Галерија је јединствена по томе што преплиће церемонијални и меморијални програм. Однос између две просторне целине је наглашен постављањем Тетрапилона на раскрсници између световног утврђења са палатом и оностраних маузолеја и споменика освећења.
Интегритет и аутентичност
Гамзиград-Ромулијане су јасно приказани: до данас је обављено релативно мало ископавања и није било покушаја да се реконструишу веома деградирани остаци. Не постоје планови за реконструкцију мимо онога што је потребно за конзервацију и могу се поткрепити истраживањем, јер би то умањило ниво аутентичности.
Добро је заштићено:
Решењем Завода за заштиту и научна испитивања културних добара НР Србије (бр. 407/48, 19. март 1948); Одлука о идентификацији непокретних културних добара од изузетног и великог значаја („Службени лист“, бр. 14/79); Закон о културним добрима (Сл. гласник РС, бр. 71/94). Успостављена је тампон зона. Конзервација остатака је задовољавајућа. Имовином на нивоу Републике Србије управља Завод за заштиту споменика културе Србије.
4. „Средњевековни надгробни споменици Стећци”
Средњевековни надгробни споменици стећци уписани су заједно са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Хрватском 2016.године Србија је у јануару 2020, заједно са групом земаља Европе, потписала номинацију „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, која се налази у фази евалуације. У припреми су номинације.
Овај серијски објекат обједињује 28 локалитета који се налазе у Босни и Херцеговини, западној Србији, западној Црној Гори и централној и јужној Хрватској, који представљају ова гробља и регионално препознатљиве средњовековне стећке, односно стећке. Гробља, која датирају од 12. до 16. века н.е., постављена су у низове, као што је био уобичајени обичај у Европи из средњег века. Стећци су углавном клесани од кречњака. Одликују их широким спектром декоративних мотива и натписа који представљају иконографске континуитете унутар средњовековне Европе, као и локално препознатљиве традиције.
Изванредна универзална вредност
Кратка синтеза
Серијско власништво 28 саставних локалитета обухвата избор од 4.000 средњовековних стећака на територији четири државе: Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Црне Горе и Републике Србије. Ови монолитни камени стећци настали су у периоду од друге половине 12. до 16. века, иако су се најинтензивније израђивали током 14. и 15. века. Стећци су изузетно сведочанство о духовним, уметничким и историјским аспектима средњовековних култура југоисточне Европе, простора где су се традиције и утицаји европског запада, истока и југа преплитали са ранијим традицијама. Стећци се истичу по својој међуконфесионалности, а сахрањивали су их све три средњовековне хришћанске заједнице, укључујући православну, католичку и босанску (које су трајале око три века до друге половине 15. века). Карактеристике које издвајају стећке из укупног корпуса европског средњовековног наслеђа и гробне уметности су велики број сачуваних споменика (преко 70.000 смештених на преко 3.300 локалитета), разноврсност облика и мотива, богатство рељефа, епиграфије и богатство нематеријалног културног наслеђа. Одабране компоненте представљају опсег гробљанских размера и подешавања.
Критеријум (III): У овом делу југоисточне Европе налази се значајан број стећака, разноврсног оКритеријум (ви): Стећци су дубоко укорењени у историјске и сталне културне традиције, а веровања и топоними показују историјско значење и значај стећака. Стећци су везани за локалне народне и бајке, сујеверја и обичаје; а њихова епиграфика и рељефи значајно су утицали на савремену књижевност и друге видове уметности у све четири земље, али и шире у региону.блика, који представљају изузетно сведочанство о средњовековном европском уметничком и археолошком наслеђу, са траговима ранијих утицаја (прКритеријум (ви): Стећци су дубоко укорењени у историјске и сталне културне традиције, а веровања и топоними показују историјско значење и значај стећака. Стећци су везани за локалне народне и бајке, сујеверја и обичаје; а њихова епиграфика и рељефи значајно су утицали на савремену књижевност и друге видове уметности у све четири земље, али и шире у региону.аисторијских, римских и раносредњовековних). Изузетно велики број сачуваних стећака (процењује се да их је више од 70.000) и разноврсност њихових облика (плоче, сандуци, двосливници, стубови и монументални крстови) су добро заступљени. Њихови рељефи, укључујући декоративне, симболичке и религиозне мотиве, као и сцене из свакодневног живота, изванредно су сведочанство о средњовековној култури. Натписи на одабраним гробљима нуде изузетан историјски ресурс, а повезани су са културама и историјом средњовековних држава у овом региону.
Критеријум (VI): Стећци су дубоко укорењени у историјске и сталне културне традиције, а веровања и топоними показују историјско значење и значај стећака. Стећци су везани за локалне народне и бајке, сујеверја и обичаје; а њихова епиграфика и рељефи значајно су утицали на савремену књижевност и друге видове уметности у све четири земље, али и шире у региону.
Интегритет:
Интегритет серијске имовине заснива се на способности одабраних 28 компоненти да представе распрострањене појаве, значај и разноврсност стећака у југоисточној Европи. Свака од компоненти је конзервирана ин ситу. Стање очуваности мезарја и надгробних споменика је углавном стабилно, а свака од компоненти је релативно добро очувана. Њихови услови би се могли побољшати одржавањем и активним управљањем како би се спречили природни процеси пропадања. Надгробни споменици тренутно нису под утицајем развојних притисака. Границе компоненти укључују атрибуте неопходне за изражавање изузетне универзалне вредности серијског својства. Неке од тампон зона су ревидиране током процеса евалуације како би се боље укључиле и сачувале важне карактеристике окружења у којима се гробље налази.
Аутентичност:
Аутентичност серијске имовине утврђује се кроз гробља, стећке (стећке) и пратећу гробну уметност средњег века. Стећци показују спајање религија, витештва и народних култура овог периода. О аутентичности одабраних компоненти говоре археолошки и историјски контексти и докази, разноврсност типова надгробних споменика и распрострањеност овог феномена у овом делу југоисточне Европе. Аутентичност локалитета била је једна од основа на којој се вршио избор компоненти. Стећци су исклесани од једног камена, што је одразило умеће и знање мајстора. О оригиналним аспектима настанка и проучавања стећака сведоче украси и натписи.
Захтеви заштите и управљања:
Правна заштита 28 локалитета са стећцима је обезбеђена законима који се примењују у државама чланицама. Иако се правни и административни системи за заштиту и управљање културним наслеђем разликују, највиши ниво заштите у свакој од држава чланица обезбеђен је за гробља и надгробне споменике. Транснационална координација се успоставља преко Међународног координационог комитета и кроз имплементацију заједничких стратегија, принципа и стандарда. Свака држава потписница је одговорна за заштиту, конзервацију и управљање некрополама са стећцима који се налазе на њеној територији.
Четири државе уговорнице припремиле су документе заједничког плана управљања за сваку уписану компоненту. Ови документи обезбеђују управљање сваком компонентом серијске имовине у складу са договореним приступом и заједничком визијом, јединственим стандардима очувања, заједничким принципима управљања и заједничким циљевима презентације. Свака од четири државе уговорнице је именовала координатора и заједно чине Међународно координационо тело одговорно за развој заједничког управљања серијском транснационалном имовином.
Инвентаризација и истраживања о стећцима су у фокусу од 1970-их и трају. Постоји потреба да се настави са побољшањем мапирања и каталогизације уписаних компоненти у складу са системом управљања. Уписане компоненте су углавном у стабилном стању очуваности, уз минималне интервенције. Главни притисци су природни процеси физичког пропадања, а процене стања су укључене у планове управљања локалитетом. Неопходан је континуирани развој и имплементација активних програма конзервације на основу савета стручних конзерватора. Учешће заједнице у управљању и одржавању стећака је евидентно и активно.
Постоји потреба да се процене утицаја наслеђа и приступи и механизми управљања ризицима од катастрофа интегришу у систем управљања, како би се обезбедило да се будући предлози, програми или пројекти процењују у односу на њихов потенцијални утицај на изузетну универзалну вредност серијског добра.
Притисак посетилаца није тренутна претња. Управљање посетиоцима се тренутно планира и спроводи на нивоу локације. Презентацији и интерпретацији приступа се промоцијом означених локација и других туристичких дестинација. Планови управљања наводе тренутну и планирану туристичку инфраструктуру за сваку од компоненти. Индикатори праћења могли би да се повећају додатним мерама које се односе на нивое посећености.
5. „Средњовековни споменици на Косову (Србија)” – Дечани (2004), Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке (2006),
Ови локалитети налазе се од 2006. године на Унесковој Листи светске баштине у опасности. Током 2020. године Република Србија се, у више наврата, обраћала генералној директорки Унеска О. Азуле у вези са радовима на међународном магистралном путу Дечани – Плав поред манастира Дечани.
• На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства уписана су три елемента „Слава” (2014), „Коло” (2017), „Певање уз гусле” (2018) и „Злакуско лончарство” (2020).
• На Листу Памћење света (Memory of the World), посвећеној заштити документарне баштине, уписани су Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм – ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата (2015).
• На Листу резервата биосфере (МАБ – Man and Biosphere) уписани су резерват биосфере „Голија-Студеница” (2002) и „Бачко Подунавље” (2017).
• У регистар Унескових глобалних геопаркова је уписан геопарк Ђердап (2020).
• Град Врање је у октобру 2019. године изабран за члана Унескове Мреже креативних градова у области музике.
• У Србији постоје два центра категорије 2 под покровитељством Унеска: Центар за одрживо управљање водама и прилагођавање климатским променама (WСДАЦ) при Институту „Јарослав Черни” (2013) и Међународни центар за истраживање и обуку у области урбаног одводњавања (ИРЦТУД) на Грађевинском факултету у Београду (1989).
• У оквиру програма Унеско катедри и УНИТWИН мреже у Србији делују три катедре, по једна на Универзитету уметности у Београду (из области интеркултурализма, менаџмента у култури и медијације), Универзитету у Новом Саду (предузетништво) и Грађевинском факултету Универзитета у Београду (истраживање вода).
Преузмите андроид апликацију.
