Мигрена спада у групу неуролошких обољења, а јавља се три пута чешће код женске популације, с тим што 10 одсто људске популације пати од ње.
Симптоми настанка мигрена
Симптоми који упућују на настанак мигрене су испади у видном пољу или ређе неки други неуролошки симптоми (сметње концентрације, изговарања или трњење једне половине лица и тела) мучнина, повраћање, и многобројне реакције аутономног нервног система.
Оно што разликује мигренозну главобољу од осталих врста главобоља јесте то да око 15% особа који пате од ове болести, осете пролазне визуелне, сензорне, говорне или моторне поремећаје.
Ови поремећаји су окарактеризовани једном речју: аура. Аура сигнализира брзи настанак главобоље, убрзо након поменутих симптома. Ова врста главобоље се најчешће јавља у једном делу главе са пулсирајућим болом који траје од 4 до 72 часа.
Кривац настанка мигрене
Кривицу настанка мигрене можемо приписати многобројним факторима генетске природе као и факторима животне средина. У више од 60% случајева, мигрена је наследно обољење.
Међутим, мигрену може да узрокује и одређен ниво хормона у крви. Значајну улогу у настанку мигрене има и пубертет када ова болест најчешће почиње.
Иако наука није у потпуности разјаснила све патофизиолошке механизме мигрене, сматра се да неуроваскуларни поремећаји бивају главни узрок за њен настанак.
Главна теорија настанка мигрене се огледа у чињеници да повећана раздражљивост мождане коре и абнормална контрола бола неурона у језгру можданог стабла, доприносе појави мигрене.
Мигрена је доброћудна главобоља која има тенденцију понављања и која није симптом других оболења. Мигрену такође, карактерише потпуно одсуство симптома између два напада.
Већина људи који болују од мигрене најчешће први напад мигрене доживи пре двадесете године живота, а отприлике један од осам, пре десете године. Веома ретки су случајеви када се мигрена јавља први пут након педесете године живота.
Узроци
Мигрене могу бити изазване разним такозваним окидачима (стрес, менструални циклус, поједине врсте хране и пића, микро и макроклиматске промене, итд.).
Окидачи се могу јавити и дан пре настанка поменутих симптома. Многи аутори напомињу тип личности као један од узрока настанка мигрене (мада ово није правило).
На пример, веће су шансе да се мигрене јаве код посебно амбициозних, темпераментних или интелигентних особа, него код оних пасивнијих и опуштенијих.
Стрес као узрок мигрене је често присутан фактор у истраживањима. Наиме, доказано је да мигрена која се јавља за време викенда (опуштања) настаје махом због појединих подсвесних обавеза. Стресни механизам може да буде и глад и премор.
Временске промене су дефинитивно једни од узрочника који погодују настанку мигрене. Посебно се истиче спарно и влажно време тј. промена притиска.
Ниво хормона у крви је такође један од могућих узрока мигрене. Овај бол се јавља код жена, чешће, у периоду менструације, менопаузе, трудноће или за време употребе оралне контрацепције.
Хормонски утицаји су посебно значајни код мигрена без ауре. Такође, мигренски напади се скоро никад не јављају у другом и трећем триместру.
Намирнице, као што су чоколада, сиреви, кафа, алкохол и нагле промене нивоа шећера у крви погодују настанку мигренске главобоље.
Употреба дувана – доказан узрочник настанка напада мигрене.
Окидачки механизми као што је недовољно одмарање, недостатак сна, прекомерено гледање телевизије или други светлосни стимулуси су веома погодно тло за настанак мигренских напада.
Преузмите андроид апликацију.
