„Postoji puna odgovornost da učinimo sve što je u našoj moći da stvorimo planetu koja pruža dom ne samo nama, već i svim živim bićima na Zemlji.“ – Ser Dejvid Atenboro
S porastom broja stanovništva, srazmerno rastu i potrebe koje je neophodno zadovoljiti, a ogledaju se u proizvodnji hrane, garderobe, stambenih jedinica, prevoznih sredstava i neizostavno, ono što čini mogućim prethodno – potreba za energijom. Uticaj energetskog sektora na prirodu i životnu sredinu je i te kako dominantan, te pojam energetske tranzicije dobija relevantan fokus svakodnevnih diskusija.
Energetska tranzicija jeste prelaz iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste neobnovljivi izvori (fosilna goriva) u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije.
Prelazak zahteva izuzetno velike promene, kako u tehnologiji proizvodnje, tako i u načinu upravljanja proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom energije. Zahtevaju se i velike investicije, promene u javnim politikama, kao i promena svesti svih aktera u lancu od proizvodnje do potrošnje. Pravedna energetska tranzicija podrazumeva i brigu o životima radnika, te kreira uslove za dostojanstven rad i kvalitetne poslove u skladu sa nacionalno definisanim prioritetima razvoja.
Srbija, a samim tim i Novi Sad, izuzetno su zavisni od fosilnih goriva, što u proizvodnji električne energije implicira zavisnost od termoelektrana na ugalj, koje su na kraju svog životnog veka. To indicira na važnost kreiranja javne politike i njenog sprovođenja u praksi na svim nivoima – lokalnom, regionalnom, nacionalnom.
U organizaciji Zelene Stolice i Ekološkog udruženja „Zeleni Sad“, a uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Gradske uprave za zaštitu životne sredine, početkom decembra organizovan je jednodnevni seminar pod nazivom „Osnaživanje kapaciteta u lokalnoj samoupravi za energetski efikasnu, niskougljeničnu i klimatski prihvatljivu politiku i praksu“. Seminar je organizovan u okviru projekta osnaživanja kapaciteta donosioca odluka na teme koje se tiču ekologije, zaštite životne sredine i klimatskih poromena.
Na skupu su pored organizatora uzeli učešće u izlaganju predstavnici Skupšine Grada, odbornici i odbornice, relavantne institucije i organizacije civilnog sektora koji se bave ekologijom i zaštitom životne sredine.
Na osnovu predavanja, doneti su zaključci da se glavni napori moraju usmeriti na primenu geotermalne energije i energije biomase, kojima okolina Novog Sada obiluje, kao i odlučnijim podsticanjem ekološki adekvatnog saobraćaja.
Naime, kako bi uspela energetska tranzicija sa „jednog“ na „drugo gorivo“, potrebno je voditi računa o sledeće tri odrednice transformacije i to:
1. Energetska efikasnost – dostignuti nivo i mogućnost da se efikasnost poveća.
2. Energetska tranzicija – „put tranzicije“ i „mehanizama“ na kojima će tranzicija počivati
3. Promene na strani potrošnje – obrazovanje i podsticanje potrošača.
Sa druge strane, postoje brojne druge tehničke mogućnosti za realizaciju energetske tranzicije, a u njih spadaju:
1. Eksploatacija nedovoljno iskorišćenog hidro-potencijala.
2. Upotreba energije vetra
3. Solarna energija
4. Solar – termal sistemi
5. Geotermalna energija sa malih i velikih dubina
6. Centralizovani sistemi grejanja i hlađenja.
Uz subvencionisanje i adekvatnu edukaciju, stanovništvo može biti generator proizvodnje električne energije, te eventualni višak plasirati u mrežu.
Građani će imati koristi od novih tehnologija koje će smanjiti njihove račune za energiju, investiraće u te tehnologije i aktivno će učestvovati na tržištu energije.
Aktivno učešće građana (u vidu energetskih zadruga i zajednice) u lokalnim zajednicama i njihovih predstavnika u lokalnim vlastima značajno bi doprinelo prihvatanju obnovljive energije, pristupu kapitalu što bi dovelo do novih investicija na lokalnom nivou, do povećanja izbora za potrošače i većeg učešća građana u energetskoj tranziciji.
Znate li šta je mitsko biće “Novosađanin“ i kako ga prepoznati?
Preuzmite android aplikaciju.
