U zavisnosti od kraja i ljudi koji su ga naselili, sport „boćanje“ poznat je još i pod nazivom „balotanje“ ili „bućanje“.
Ovaj izuzetno zanimljiv sport, najčešća je asocijacija mladima na „igru penzionera“, a poslednjih nekoliko godina postao je i veoma popularan u raznim krajevima naše zemlje, pogotovo u Novom Sadu.
Novosađanima je dosta lagana ova terenska igra, opuštena i ne zahteva preteran tempo. Pri tome, igra je opšte poznata po svom društvenom karakteru koji spaja ljude – ne samo učesnike, već i publiku koja se uvek tu negde nađe da posmatra tok igre.
Boćanje je igra koja se najčešće igra na zemljanom terenu i ekipno, u timu od četvoro, ali i u parovima i jedan na jedan. Igra se igra „kuglama“ od drveta ili metala.
Predviđeno je da svaki igrač ima od dve do četiri kugle, zavisno od toga koliko igrača igra. Cilj igre je da se najmanjoj kugli, koja se naziva bulin i obično je jednobojna – crvena ili bela, približi što više kugli (boća).
Pobednik/pobednička ekipa je ona koja ima što više boća blizu najmanjoj kugli – bulinu.
Istorija igre boćanja
Igra „boćanje“ potpala je zvanično u kategoriju sporta krajem 19. veka zahvaljujući Francuzima. Takođe, Francuzi su nastupili sa većom inicijativom i prilikom osnivanja Međunarodnog boćarskog saveza koji danas okuplja mnogobrojne evropske ekipe.
2002. godine se igra boćanja zvanično vratila kod nas. Te godine je osnovan Boćarski savez Vojvodine, a u velikom broju gradova je već uveliko postojala incijativa i udruženje boćara.
Od tada pa do danas je to bila samo rekreacija koja je okupljala prave zaljubljenike ove zanimljive igre i relativno mlade discipline sporta.
Tereni za boćanje u Novom Sadu
Kako se ljubav prema boćanju prenosila sa generacije na generaciju, tako su se prostori za igru širili.
U gradu Novom Sadu na nekoliko mesta, na različitim delovima grada pronaći ćete male oaze boćara.
Sigurno ste primetili, kada šetate vrelim letnjim danima, na jednom delu Keja grupu ljudi koja baca „svoje boće“.
Tu se ekipe samo smenjuju jer je lokacija idealna da se malo zaigrate čak i ako niste to planirali. Pogotovo što možete uživati u lepom okruženju sređenog šetališta.
Druga destinacija za boćanje nalazi se između Detelinare i Novog naselja, u Novom parku koji se uredio prošle godine, a u kojem se našlo mesto i za boćare. Boćarima je jednako primamljiva ova lokacija, baš kao i ona na keju. Nema doduše pogled na Dunav, ali ima fontane, fino uređene zelene površine, savršene drvorede i pravu oazu mira.
Treća destinacija opet nas vodi na Liman, ali ovaj put na Liman 3, gde se u sklopu Limanskog parka nalazi teren za boćanje. Ovo dobro, staro, poznato mesto, okuplja godinama verne poštovaoce ovog sporta.
Četvrta novosadska destiancija za boćanje nas vodi u skrivenu četvrt Detelinare. Ovaj teren su stanonici sami napravili i često u njemu komšijski uživaju, druže se i balotaju.
Ovo su samo neka mesta za koja smo mi čuli, ali verujemo da u Novom Sadu postoji još mali milion mesta na kojima se može zaigrati ovaj sport.
Foto: Gradske info
Razbibriga i rekreacija u toplim danima
Igra „boćanje“ se uglavnom veže za primorske zemlje gde igra traje do kasno u noć. Ne treba nas onda ni čuditi što igra ima lagani tempo kada znamo da se mediteranski život razlikuje u svojoj usporenosti spram dinamičnosti kontinentalne sredine.
U Novom Sadu se najčešće ova lagana sportska rekreacija igra leti, ali i u periodima proleća i jeseni, kada ima sunca i nešto toplijeg vremena.
Najčešći igrači su stariji sugrađani jer je forma igre mirna i ne zahteva preteranu akciju.
Međutim to nije loša prilika ni za mlađe naraštaje.
Nije loše danas, u ovom dobu, kada je sve ubrazano, malo i usporiti tempo. Možda će vam prijati druženje i saveti od nešto starijih i iskusnijih Novosađana, čak i ukoliko ste mladi.
Priznaćete, bar se boćari znaju opusiti i smanjiti stres!
A, ako pak niste za ovaj sport, iskoristite još ovo malo toplog vremena što nam je ostalo, navratite do nekog terena za boćanje i uživajte u posmatranju svojih sugrađana kako to lepo i lagano rade.
Preuzmite android aplikaciju.
