Sigurno ste nekada čuli da neko živi u „PK“, ili u Ulici Pariske komune, ali ko su bili ljudi po kojima je ta ulica dobila ime?
Priča o Pariskoj komuni počinje 1870. i 1871. godine.
Francuska je vodila rat protiv Pruske, a nakon poraza 2. septembra u bici kod Sedana zarobljen je car Napoleon Treći. U Parizu je ta vest dočekana burno, građani su ponovo počeli da se bune i proglasili su republiku, a ukinuli carstvo.
Osnovana su nova državna tela, a Nacionalna garda sačinjena pretežno od radnika bunila se protiv privremene vlade koju je činila buržoazija.
Važno je reći da su Prusi došli do Pariza, ali nisu prodrli u grad, već su sklopili primirje sa Nacionalnom gardom i ostali izvan grada.
Vlada se nalazila van Pariza, u Versaju, odakle je njen predsednik Adolf Tjer komandovao da se „otme“ artiljerija Nacionalnoj gardi koja se nalazila na brdu Monmartr.
Vojska nije uspela da to učini, štaviše, sprijateljila se sa članovim Nacionalne garde, a onda su ih opkolili nenaoružani sugrađani. Onda se tog 18. marta dogodila nesvakidašnja situacija.
General Klod Martin Lekomt je ponovo izdao naređenje, ovoga puta da se puca u nenaoružane civile, ali na njegovo iznenađenje, vojska je odbila.
General je pokušao da ih natera, a to je bilo i poslednje što je učinio – ubrzo je bačen sa svog konja, priveden i streljan.
Nekoliko dana kasnije, 28. marta, izabrana je Komuna, a Nacionalna garda proglašena jedinom oružanom silom u gradu. Komuna je bila odraz „vlasti naroda“, ujedno zakonodovano, radno i izvršno državno telo.
Koje promene je Komuna donela u Pariz?
- Uvdedena je izbornost i smenjivost svih sudija i gradskih odbornika
- Plate činovnika izjednačene su sa radničkim
- U nekim delovima Pariza školski pribor deljen je besplatno, kao i odeća i hrana za đake
- Odvojene su država i crkva
- Ukinuta je i spaljena giljotina
- Ukinut je noćni rad u pekarama
- Ukinuto je regrutovanje za vojsku
„Običan radni narod“ preuzeo je javni sektor i naizgled učinio to veoma efikasno.
Ipak, sve to nije dugo trajalo.
Pomenuti Adolf Pjer, potpisao je 10. maja mirovni ugovor sa Prusima kao predstavnik vlade u Versaju.
Prusi su tim sporazumom pustili zarobljenike, koji su ponovo bili na raspolaganju Tjeru i Versajcima. Oni su već 21. maja ušli u Pariz i krenuli u oružanu borbu protiv Komune i Nacionalne garde.
Njihova vojna moć bila je prevelika i brzo su Nacionalnu gardu oborili na kolena, a u toj situaciji nisu pokazali milost.
Ljudi su ubijani iz mitraljeza, a neki su u toku noći buđeni sa naredbom da sami sebi iskopaju grob, nakon čega bi bili ubijeni i bačeni u isti. Ubijeno je oko 30.000 muškaraca, a zarobljenici su naterani da marširaju od Versaja do Satorija.
Čak je i srpska javnost imala priliku da svojevremeno čita o dešavanjima u Parizu.
Svetozar Marković, srpski pisac, publicista i novinar, izdavao je upravo u godinama tih događaja (1871-1872) list „Radenik“, u kom je srpsku javnost obaveštavao o novoj revoluciji u Francuskoj.
U Srbiji ovaj događaj ostaje zabeležen na plavim tablama ulica, od kojih je jedna i u novosadskoj četvrti Banatić.
Preuzmite android aplikaciju.
