Neka istraživanja sugerišu da crno vino, posebno kada se pije uz obrok, nudi više kardiovaskularnih prednosti nego pivo ili žestoka pića.
A međunarodna poređenja pokazuju nižu prevalenciju koronarne bolesti srca u zemljama u kojima se pije vino.
Pre skoro 200 godina, jedan irski lekar je primetio da je bol u grudima (angina) bio mnogo ređi u Francuskoj nego u Irskoj. Razliku je pripisao „francuskim navikama i načinu života“. Relativno niska stopa srčanih bolesti u Francuskoj uprkos ishrani koja uključuje puno putera i sira postala je poznata kao francuski paradoks.
Neki stručnjaci sugerišu da crveno vino čini razliku. Ali francuski paradoks je mnogo više od crnog vina.
Ishrana i način života u delovima Francuske, posebno na jugu, imaju mnogo zajedničkog sa drugim mediteranskim regionima. Neka istraživanja su pokazala da crno vino, posebno kada se pije uz obrok, nudi više kardiovaskularnih prednosti nego pivo ili žestoka pića.
Oni se kreću od međunarodnih poređenja koja pokazuju nižu prevalenciju koronarne bolesti srca u „zemljama koje piju vino“ nego u zemljama koje piju pivo ili alkoholna pića.
Čaša crnog ili belog vina?
Crveno vino može da sadrži razna jedinjenja pored alkohola koja mogu opustiti zidove krvnih sudova i sprečiti oksidaciju lipoproteina niske gustine (LDL, „loš“ holesterol), što je ključni rani korak u formiranju plaka ispunjenog holesterolom. Ove supstance se nazivaju polifenoli, uključujući specifičnu vrstu flavonoida koji vinu daju jedinstvenu boju i ukus.
Flavonoidi se nalaze u drugim biljnim namirnicama kao što su borovnice, jagode, jabuke, luk, crna čokolada i čaj.
Neki polifenoli specifični za crno vino uključuju resveratrol, kvercetin i epikatehin. Crveno vino ima tendenciju da dobije više pažnje od belog vina jer sadrži oko 10 puta više polifenola. Međutim, u belom vinu mogu biti i drugi aktivni sastojci koji imaju kardioprotektivni efekat.
Pošto se zdravstvene prednosti vina često pripisuju njegovom sadržaju polifenola, istraživanja su se fokusirala na dekoholizovano vino.
Ova vrsta vina prolazi kroz fermentaciju, nakon čega se etanol filtrira, ali se sadržaj polifenola zadržava.
Male studije na ljudima sa faktorima rizika za srčana oboljenja otkrile su da alkoholno vino pomaže u smanjenju insulinske rezistencije i povećanju nivoa azotnog oksida, koji pomaže krvnim sudovima da se opuste i time snize krvni pritisak.
Šta izabrati pivo ili vino
Pivo sadrži slična fenolna jedinjenja kao i crno vino, ali u manjim količinama, uključujući kvercetin, epikatehin i galnu kiselinu. Oko 70-80% polifenola u pivu potiče od ječmenog slada, a još 20-30% od hmelja, cvetova biljke hmelja.
Važno je napomenuti da je količina polifenola u alkoholu skromna i samo mali deo doprinosi ukupnoj količini polifenola koji se nalazi u širokom spektru biljnih namirnica.
Na primer, povećanje dnevnog unosa čaja, kafe, bobičastog voća, luka ili jabuke sa jedne na dve dnevno obezbeđuje mnogo veću količinu polifenola od dodatne čaše crnog vina.
Preuzmite android aplikaciju.
