Nekada davno nije postojao ni asfalt, ni bankina, niti podeljene staze koje separatišu pešake od onih koji su upravljali ondašnjim prevoznim sredstvima, već samo put.
Taj put je mogao biti dobar ili loš, širok ili uzak, više ili manje važan, a kolika je njegova vrednost bila ogledalo se u tome da li je obogaćen kaldrmom.
Reč kaldrma, iako neodoljivo podseća na turcizam, zapravo ima grčko poreklo.
Radi se o složenici sastavljenoj od dveju reči, “kalo“ koju u bukvalnom smislu prevodimo kao “dobro“ i reči “dromos“ koja označava “put“.
Kaldrma je pretežno korišćena kao tehnika uređivanja ulica kod antičkih naroda, međutim, iako smo na početku rekli da samo podseća na turcizam, nju su u Novi Sad doneli upravo Turci.
Kod Turaka se znalo, kaldrma, odnosno “dobar put“ krasi samo najvažnije ulice u gradu.
Da je ova teza istinita najviše potvrđuje izled gradića u Petrovaradinu, u kome kaldrma dostojno čuva sećanje na sve ono šta je Novi Sad prošao da bi danas bio slobodan.
Iako je na nekim mestima popucala, kaldrmu u gradiću poistovećujemo sa borama na licu lepe, starije, žene i uzimamo je kao potvrdu na životopisnu istoriju kojoj je svedočila u toku svoga života.
Dakle, ukoliko se “dobar put“ postavljao samo na važna mesta u gradu, nije ni čudo što je Dunavski park, prepun kaldrme, zapravo najposećeniji i Novosađanima najmiliji park u našem gradu.
Pa, ne stavlja se kaldrma kojekuda!
Međutim, orkugli i šiljati kamen nabijen u pesak je u Beogradu bio mnogo češća pojava u odnosu na Novi Sad.
Naime, u prestonici su pre Drugog svetskog rata kaldrmu postavljali i na sporedne puteve, vodeći se valjda time da je u glavnom gradu svaka ulica važna.
Razume se, kaldrma u perifernim ulicama nije bila istog kvaliteta kao u onim bitnim, ali je i dalje bila lepa na oko i “slala neku poruku“.
U našem gradu je danas nema mnogo. Ostaci kadrme u Novom Sadu pokazuju da su ta mesta za naše pretke, iz nekog razloga, bila veoma važna!
Ranije je razlog njenog postavljanja bila praktičnost, kako putevi ne bi postajali neprohodni zbog blata.
Danas, kada je novosadska infrasturktura na zavidnom nivou, ona je prosto opstala kao autentični spomenik istorije.
Tu je da nas, kada jurcamo da siđemo sa Varadinskog mosta, pritiskom na gume opomene da zastanemo, usporimo i prestanemo da jurimo, te da se osvrnemo oko sebe i primetimo koliko je lep grad u kome živimo.
Preuzmite android aplikaciju.
