Репрезентација Србије састаће се са Швајцарском у „бити или не бити“ мечу Групе Г у Дохи у петак од 20 часова. Јасно је да само победа води Орлове у нокаут фазу Мундијала.
Још од 1998. Србија није играла плеј-оф Светског првенства, али без обзира на то у овај Мундијал изабраници Драгана Стојковића су ушли самоуверени да ће остварити главни циљ – пласман међу 16 најбољих. После пораза од Бразила и ремија са Камеруном ови планови су се знатно уздрмали, ипак поразом Швајцарске од Бразила, Србија је добила прилику да ухвати „последњи воз“ за наредну фазу.
Игра наше репрезентације није била сјајна на овом првенству, али је било и добрих момената у мечу са Камеруном. На Пиксију је да припреми момке за дуел са Швајцарском те се у његове планове нећемо мешати.
Сви смо гледали репрезентацију Србије и у квалификацијама за Катар и у Лиги нација, као и сада на Светском првенству, те се нећемо придружити многобртојним спортским аналитичарима и ући у анализу наше репрезентације.
У овом тексту позабавићемо се нашим ривалима у најважнијој утакмици у последње 4 године. Анализираћемо репрезентацију која нам је донела највише бола на Мундијалу у Русији 2018. године – Репрезентацију Швајцарске.
Швајцарска је сада већ на гласу као озбиљна европска репрезентација. Победе против Португала и Шпаније у лиги нација саме по себи говоре довољно о квалитету екипе Мурат Јакина.
Пошто је учврстилa своје присуство на Светском првенству последњих година, издање у Катару представља пети узастопни наступ на Мундијалу за Швајцарску. што је уједно и најбољи низ у њиховој историји. У последњих 38 квалификационих утакмица за Светско првенство изгубили су само једну од Португала у октобру 2017. године. И поред добрих резултата у квалификацијама на самом Мундијалу нису успели да оду даље од 1/8 финала (2006, 2014 и 2018), док су у Јужној Африци 2010. поклекнули већ у групној фази.
Сви се сећамо утакмице против Швајцарске у Русији 2018. године и болног пораза који нас је оставио у потрази за чудом у последњем колу против Бразила. Иако се и по играчком, али и тренерском кадру садашња селекција Швајцарске разликује од оне у Русији, менталитет и стил игре се није променио.
Одласком Владимира Петковића са клупе, Швајцарска је остала са незахвалним задатком проналажења одговарајуће замене. На срећу, његов наследник, Мурат Јакин, показао се правим избором.
Под Јакином, Швајцарска је имала изузетну кампању кроз квалификације за Светско првенство. Без пораза у групи, успели су да фаворизовану Италију пошаљу у бараж. Његов тим је такође синоним за стабилну и компактну одбрану, што се огледа у малом броју примљених голова. У осам мечева квалификација за Светско првенство, Швајцарска је постигла 15 голова и примила само два.
Јан Зомер је сажео Јакинову филозофију на следећи начин: „Он ставља велики нагласак на разговоре лицем у лице и добар тимски дух. Такође гледа на одбрану са тачке гледишта центархалфа, што мислим да је мудро.“
Јакин у својој селекцији има ростер играча, као да је он сам бирао тим, не служећи се само играчима рођене у границама Швајцарске. Може се рећи да је то делимично и истина, будући да у репрезентацији Швајцарске нема пуно Швајцараца, већ изгледају као група добро организованих професионалаца.
Од одбране све креће, средина терена се не прескаче, па кроз посед покушавају да стварају шансе опасне по гол противника. Задња линија веома добро функционише, на челу са искусним голманом Јаном Зомером који представља прави зид међу стативама „сајџија“ још од Мундијала у Бразилу 2014. године.
Испред њега је његов саиграч из Борусије Менхенгладбаха Нико Елведи, у пару са штопером Манчестер Ситија, Аканџијем. На бековским позицијама су Сидмар Видмер и искусни Родригез.
О везном реду не треба трошити речи, костур тима представља Гранит Џака, који ове године у дресу Арсенала пружа одличне партије и представља неизоставан део Артетиног плана. Са њим у пару игра 30 – годишњи фудбалер Нотингем Фореста Ремо Фројлер.
У офанзивној линији ту је Ајнтрахтова осмица Ђибрил Соу, као и брзоноги Рубен Варгас који уколико добију превише простора могу да направе озбиљан проблем противнику. На десном крилу мењају се Шаћири и 20-годишњи Фабијан Ридер, ипак очекивано је да се Јакин одлучи за искуснијег Шаћирија за дуел против Србије. У шпицу је поверење задобио једини досадашњи стрелац Швајцарске на турниру – Брел Емболо, нападач Монака.
Не треба заборавити ни на сјајне џокере у нападу којима располаже Јакин, Ноа Окафор и Харис Сеферовић могу итекако допринети нападу своје екипе. Док је улога Сеферовића, резервисана за улазак са клупе, не би био превелик шок да се у петак експлозивни Окафор нађе међу стартних 11 против Србије уместо Емболоа. То би значило да ће Швајцарска из контранапада вребати своју прилику против Србије, што је и логично с обзиром на то да им треба само бод из овог сусрета.
Управо као производ одличне организације Швајцарци су добили свој заштитни знак – чврсту одбрану. Њу су још једном демонстрирали у два поменута меча са Камеруном и Бразилом.
Коментари да сачувана мрежа против Камеруна није адекватни „репер“ за добру одбрану, падају у воду после постигнута 3 гола Србији.
Што се тиче меча са Бразилом, Швајцарци су им дозволили много мање простора, него наши фудбалери, али су Бразилци и без Нејмара показали да могу да пронађу пут до Зомеровог гола. Поред поништеног поготка Винисијуса и Каземиро је нашао пут до мреже Швајцарске у 83. минуту сусрета, те је Титеова екипа доказала да је Швајцарска одбрана ипак рањива.
Тамо где Србија има предност у односу на Швајцарце јесте напад. Швајцарска је могла да постигне више од једног гола против скромне одбране Камеруна, али није створила ни приближан број прилика као Србија. Против Бразила Швајцарци готово да нису имали озбиљно организовану акцију у нападу, нису ни Орлови створили колосалну шансу, међутим оставили су много бољи утисак од напада Швајцарске у сусрету са истим противником.
Међутим, одбрана Србије је та која у овом сусрету мора да докаже свој квалитет, напад је пробијао и одбрану Португала у Лисабону, али без дефанзиве тешко да Орлови могу до победе.
Мурат Јакин је најавио да ће ићи на победу против Србије, међутим вероватно ће своје гол шансе чекати из контри.
На Србији је да напада, али дисциплиновано. Пребацивање тежишта на противничку половину и константни притисак на дефанзивце Швајцарске, али да се не понове грешке из меча са Камеруном и дозволе лаки контранапади.
Јакин је изашао са 4-2-3-1 формацијом у оба досадашња меча на Мундијалу, па је вероватно неће мењати ни против селекцоије Србије. У овој формацији је Џака пивотални играч и све се врти око његовог учинка на средини. Не смемо му дозволити да „сецка“ нападе Србије. Његов дуел са Сергејом може бити и пресудан у одлучивању победника овог меча.
На Драгану Стојковићу је да изабере актере за овај сусрет, на играчима је да покажу свој квалитет, на нама је да навијамо, а на Србији је да победи и пласира се у 16 најбољих на Мундијалу у Катару.
Преузмите андроид апликацију.
