Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 2021″ priličnu pažnju posetilaca iz zemlje i inostranstva dobro upućenih u savremenu vazduhoplovnu tehnologiju privukao je štand kompanije VIP Global logistik na kome su bila izložena dva domaća drona, ali je glavna zvezda štanda bio projekat pseudosatelita „Pupin“.
Konstruisao ga je vazduhoplovni inženjer Petar Matunović, vlasnik tehnološke kompanije CTT, male po broju zaposlenih, ali jedne od svega tri u svetu koje su uspele da dođu do takvog proizvoda.
„Pseudosatelit je letelica namenjena stratosferi koja može da zameni uobičajene satelite u ublastima komunikacija i nadzora“, kaže Matunović.
On napominje da stratosfera počinje od 15. kilometra, a „Pupin“ je projektovan da kruži nebom na 20 kilometara visine.
Reč je zapravo o specifičnoj vrsti drona, koji se lansira sa zemlje na klasičan način i nastavlja da leti uz pomoć električnog pogona koji se napaja solarnom energijom, što mu omogućava da dugo leti.
„U stanju je da ostane u vazduhu duže do 90 dana, tako da može bukvalno da zameni satelit, ali je zanimljivo da je srpski projekat jedan od tri najnaprednija u svetu. Jedan od njih je vlasništvo Erbasa i u upotrebi je, drugi projekat vodi japanska Soft banka sa jednom američkom firmom i treći koji je u razvoju je naš projekat „Pupin“, naglašava Matulović.
Navodi da su primene takve letelice brojne, a prednosti neverovatne nad običnim satelitima, kao i koristi koje od njega mogu da se dobiju.
„Tržište satelitskih komunikacija je vredno 120 milijardi dolara godišnje. Za Srbiju bi bilo vrlo značajno kada bi postala provajder alternativnih vidova komunikacionih tehnologija kao što su pseudosateliti i kada bi uzela samo pet odsto tog tržišta, jer tu pričamo o šest milijardi dolara svake godine u budžetu Srbije, ako bi srpska kompanija ostvarila takav projekat“, napominje Matunović.
Naglašava da jedan pseudosatelit može potpuno da zameni jedan klasičan geostacionarni satelit i da leti iznad gradova s velikom naseljenošću kao što su Njujork, London ili Pariz i bude podrška savremenim autonomnim tehnologijama, kao što su autonomna vozila.
„Da bi ona mogla da funcionišu moraju da razmenjuju veliku količinu informacija među sobom da ni bi dolazilo do sudara i sličnih problema, a postojeće komunikacione mreže nisu u mogućnosti da zadovolje portrebu za tako velikim brojem komunikacionih linkova. Neminovno nam se nameće potreba za alternativama, a jedna od njih je pseudosatelit“, kaže ovaj avioinženjer.
Matunović dodaje da su mogućnosti primene veoma velike u poljoprivredi, industriji, saobraćaju, za upravljanje brojnim osetljivim sistemima poput dalekovoda, gasovoda i naftovoda, u naučnim misijama , ali i za primarne telekominikacije.
„Kroz istoriju je lansirano 2.000 satelita, od čega je 500 geostacionarnih, od tog broja je 150 u upotrebi. Jedina alternativa njima je pseudosatelit koji pokriva konstantno jednu oblast u prečniku od 200 kilometara“, objašnjava Matunović.
Jedna od najvitalnijih oblasti primene pseudosatelita je odbrana zemlje, napominje Matunović.
„Sve savremene tehnologije su bazirane ili na komunikacijama ili na GPS signalu. U slučaju velikih ratova, kao što smo imali 1999. godine postajete odsečeni od upotrebe takvih sistema. Mogućost da koristite alternativni vid komuniciranja sa raketnim sistemima i bespilotnim letelicama je veoma vredna“, naglašva Matunović.
Napominje da bi mogućnost Srbije da u takvim okolnostima lansira dve, tri takve letelice bila izuzetno značjana.
„Svi sistemi bi mogli nesmetano da nastave da rade, ali i da vršimo razna elektromagnetna ometanja neprijateljske opreme, što bi znatno povećalo mogućnosti i žilavost naše odbrane“, naveo je Matunović.
On kaže da Srbija kasni u oblasti primene satelita, i da kada bi sada htela to da učini, morala bi da čeka dve godine da dođe na red za lansiranje, jer ne raspolaže ni raketama nosačima ni lansirnim rampama, a ni satelitskom tehnologijom.
Dodaje da pesudosatelit rešava sve te probleme i neuporedivo je jeftiniji.
„Tehnologija je višestruko jeftinija, ali najvažnije je da smo u toj tehnologiji nezavisni. Osim komponenti koje nabavljamo, sav drugi naučnoistraživački rad, intelektualna svojina, proizvodni kapaciteti su na strani Srbije“, rekao je Matunović.
Srbija postaje jedno od glavnih tehnoloških čvorišta u Evropi
Preuzmite android aplikaciju.
