У 21 час испред Скупштине Београда дочекани су српски освајачи медаља са Олимпијских игара у Токију, као и они који су завршили четврти у својим дисциплинама.
Присутан је био велики број људи, а прво су представљени наши олимпијци који су замало остали без медаље иако нису сви били присутни самом догађају. Спикер је прозвао кошаркашице Соњу Васић и Јелену Брукс, Новака Ђоковића и Ивану Шпановић.
Затим су на ред дошли освајачи одличја.
Први је прозван Миленко Себић, освајач бронзе у стрељаштву, за њим је изашла теквондисткиња Тијана Богдановић која је такође освојила бронзу на Играма у Токију.
Потом је на терасу изашао највећи Србин међу Грузинима, Зураби Датунашвили, који је такође освојио бронзу у свом спорту, рвању.
Баскеташи су на терасу изашли без Душана Булута, који је због обавеза отпутовао у САД. Посебну пажњу добио је Новосађанин Александар Ратков, који је по најновијој ФИБА листи најбољи баскеташ света.
Након њега, на терасу су излазиле одбојкашице Србије, а свака је представљена посебно. Оне су, као и остали на тераси пре њих, на Олимпијским играма освојиле бронзу.
Представљени су и чланови Олимпијског комитета Србије који су заједно са спортистима путовали у Токио, укључујући психологе, чланове медицинског особља и остале.
Затим је на ред дошао освајач једине сребрне медаље Дамир Микец. Он је своје одличје освојио у дисциплини пуцања са 10 метара ваздушним пиштољем.
Кренули су да излазе и освајачи злата.
Јована Прековић можда је и најдоминантије дошла до најсјајнијег одличја, па је прва добила прилику да своје злато покаже многобројној публици.
Милица Мандић следећа је изашла на терасу. Освајачицу олимпијског злата савладале су емоције па је пустила и сузе, наравно, од среће.
Као шлаг на торту, почело је представљање златних ватерполиста Србије.
Они су други пут у низу освојили злато на Играма, у Токију су одбранили трон на који су се попели у Рију. Можда и највећу реакцију добио је Душан Мандић који је срца наших навијача освојио својим страственим изјавама у Токију.
Ипак, велике овације добили су и најтрофејнији ватерполиста Србије Филип Филиповић, као и тренер наше репрезентације Дејан Савић.
То је означио крај представљања наших спортиста, а уследило је интонирање српске химне у режији хора „Чаролија“.
Затим су спортисти излазили да се обрате присутнима:
„Мислила сам да ће сваки излазак на балкон пред вас бити лакши, али све је теже и теже. Желим да вам се захвалим свој љубави и подршци коју пружате нама, и надам се да ове медаље враћају бар део те љубави вама, хвала вам пуно“, била је порука одбојкашице Маје Огњеновић.
„Знам да сте разочарани, као и ми, што нисмо узели злато. Ипак, вратили смо се са медаљом, хвала вам пуно на подршци“, имао је да поручи у име баскеташа Дејан Мајсторовић.
„Хвала вам, живела Србија!“, био је кратак Зураб Датунашвили.
„Ова медаља је и ваша медаља. Срце ми куца јаче него у финалу, хвала вам пуно, дивни сте“, рекао је освајач сребра, Дамир Микец.
„Снови се остварују ако вредно радите, ако се борите, ако верујете свим срцем. Хвала вам много“, рекла је видно емотивна Јована Прековић и одмах након тога бризнула у плач.
„Хвала дивни људи, хвала Србијо, мени је срце пуно када вас видим, ова медаља је за вас!“, рекла је Милица Мандић.
„Хвала вам што сте свима нама дали смисао, што сте дошли овде и молим вас да још једном поздравите ових 50 величансвених играча, тренера и све чланове ватерполо тима“, рекао је Филип Филиповић у свом обраћању публици, уједно и последњем обраћању спортиста са терасе.
Затим су сви присутни запевали уз песму групе ТХЦФ – Играј и победи, а потом је настављено са музичким програмом.
Преузмите андроид апликацију.
