У последњих десет година, Град Нови Сад је постао магнет за инвестиције и раст. Са новим страним компанијама које тренутно успешно послују на територији града, Нови Сад пружа све више прилика за запошљавање.
Према Просторном плану Републике Србије, као стратешким развојним документом, утврђена је дугорочна основа организације, коришћења и уређења простора, те да би Београд и Нови Сад имали интензиван раст у смислу повећања продуктивности, увођења нових технологија и успостављања динамике запошљавања у оквиру индустријске делатности.
Ако овом плану додамо још и нови ауто-пут Београд – Нови Сад – Зрењанин, без сваке сумње, стварају се предуслови за настанак једног Мегалополиса.
Основу би чинила поменута три града, као и низ мањих насеља која се налазе у оквиру троугла који би се њиховим спајањем формирао. Могућност за настанак српског мегалополиса, ма колико то футуристички звучало, није занемарљива.
Српски мегалополис, зашто да не?
Присуство страних компанија које су током протекле деценије отворила своје фабрике и представништва у нашој земљи не само да је допринела економском просперитету Републике Србије, већ је и значајно утицала на запосленост у региону.
Довођење страних инвеститора, чији делокруг активности је усмерен на развој високих технологија, попут немачке компаније Continental, технолошког гиганта из Јапана компаније Nidec, отварање развнојно-истраживачког центра аустријске компаније BMTS, отварање производних погона лидера у аутомобилској индустрији попут компанија Lear, Kolektor ATS d.o.o. и Aptiv, швајцарски BarryCallebaut, холандски CTP и амерички Alltech SRB d.o.o., потврда су стратешког улагања у будућност Новог Сада.
Миграције становништва које су уследиле сасвим су логичан следећи корак. Већ сада смо сведоци да сваког радног дана изјутра и предвече настаје „сеоба“ Новосађана којима је радно место у Београду, као и „сеоба“ Зрењанинаца из свог града на радна места у Нови Сад или Београд.
Брза пруга између Новог Сада и Београда је већ сада у великој мери учинила да раздаљина између два града постане занемарљива.
Насеља која су на линији између ових градова су већ доживела својеврсну ренесансу у погледу урбанистичког преображаја па се тако већ сада Стара Пазова, Нова Пазова и Инђија тешко могу препознати у односу на деценију раније.
То је сасвим природан след догађаја, будући да како расте стандард грађана, тако ће и они гледати да буду ближе свом месту запослења те ће потражити неку некретнину у околини, која ће им, због уштеде времена које би иначе провели у путовању на и са посла постати стално или привремено пребивалиште.
Млади су ти који својом енергијом чине један град динамичним, а његову заједницу прожимају снагом и креативношћу. Они су весници напретка и мотор развоја, они су та будућност сваког друштва, било на локалном било на ширем плану, не само у Србији, већ свуда у свету.
Управо је то садашња власт у Републици Србији препознала као кључно питање и пронаталитетну политику је укључила у свој капитални пројекат Србија 2020 – 2025, па се већ кренуло у реализацију бројних пројеката, како би се поправила демографска слика наше државе.
Ма колико непопуларно нашим грађанима звучало, један део грађана би свакако чинили и страни држављани, који би допунили тржиште радне снаге. Већ сада ово није никаква новина, будући да је протеклих година, због ситуације у својим државама и ратом погођених подручја, велики број странаца управо нашу државу одабрао.
Утолико пре би и наш мегалополис, попут оних светских метропола, постао место сусрета различитих култура,идеја и народа, који иначе чине богатство једног града.
Дакле, Српски мегалополис, што да не?
Преузмите андроид апликацију.
